На само 15 километара од Београда, на десној обали Дунава налази се један од најзначајнијих неолитских локалитета у Европи – Бело брдо. Истраживања у Винчи започео је професор Милоје Васић, који је на овом месту вршио археолошка ископавања између 1908-1934. и која, са прекидима, трају до данас.
Ископавањем су пронађени алати од камена и животињских костију, керамичко посуђе за свакодневну употребу, луксузне посуде од керамике, раскошно декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, просопоморфне поклопце, накит од разних врста скупоцених материјала.
Винчанско умеће живљења
Винчанци су имали изузетно развијену културу живљења и становања. Градили су куће са дрвеном конструкцијом, малтерисане споља и изнутра мешавином блата и плеве, величине од 40 до 100 метара квардатних.
Познавали су чак и неке основе термоизолације, кровови су били од прућа, а имали су пећи и намештај.
Све куће у насељу биле су збијене и поређане у редове, оријентације југоисток – северозапад, што је представљало добру заштиту од ветра.
Економија, сточарство и ванземаљци
Винчанска култура, раноенеолитска култура југоисточне Европе, била је технолошки најнапреднија праисторијска култура на свету.
Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине.
Фигуре које је винчанска култура оставила испитиване су много пута, а појединци су чак тврдили да фигуре представљају ванземаљце.
Носиоци винчанске културе имали су мешовиту економију, основне делатности били су сточарство и пољопривреда, али су се бавили ловом, риболовом и прикупљањем дивљих плодова.
Локалитет Бело брдо открио је и остатке зрневља житарица, семенке јабуке и крушке, а и кости животиња коришћених у исхрани. Најчешће су то биле свиње и говеда, али никад птице, јер су оне биле природни савезници у борби против глодара и инсеката.
Археолошки локалитет Бело брдо годишње посети око 10.000 људи. Музеј града Београда је у једном од монтажних објеката на самом локалитету има сталну поставку коју чине посуде и фигурине из периода 5.200 – 4.200. године старе ере, из доба неолита, бакарног и бронзаног доба…
