31. маја 1809. године одиграла се битка на Чегру, једна од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака
Настрадали су тада сви српски војници и много Турака, а да би застрашио Србе, турски паша је у знак освете наредио да се од лобања палих српских устаника сагради Ћеле-кула у коју су узидане 952 лобање и која данас стоји као симбол борбе Срба за независност.
После Чегарске битке, Турци су на најсвирепији могући начин одлучили да се освете српском народу. Они су на територији Ниша, (на данашњој Трошарини) одлучили да подигну кулу од глава изгинулих српских војника. Турски заповедник Ниша, Хуршид-паша, наредио је србима „ћурчијама“ да одеру главе и коже испуне памуком. За овај свирепи чин су били плаћени по 25 гроша.
Како је настала Ћеле-кула?
Коже испуњене памуком, послате су султану у Цариград као знак победе. Од тих лобања је подигнута Ћеле-Кула, четвороугана грађевина, висока око 4 метра. Главе су окренуте ка споља, а утврђене су кречом и песком. У кулу су сазидане 952 лобање, у 14 редова са сваке од четири стране.
Овај споменик, чији је призор прилично језив, изазивао је тежак, пре свега мучан осећај код тадашњих житеља града Ниша који су били Срби.
Из хуманих и верских разлога, Срби, православни хришћани, ноћу би се искрадали, скидали лобање са Ћеле-куле и односили на гробља како би своје ближње сахранили на достојанствен начин. Када су Турци приметили то, појачали су страже око Ћеле куле и забранили Србима да ово чине.
За време своје управе у Нишу, Мидхат-паша (1861-1866) желео је да поруши овај споменик, али је наишао на отпор код нишких Турака.
На тај начин, овај споменик је сачуван до данашњег дана. 1878. године, Ниш је ослобођен од Турака, а исте године Ћеле-кула је обновљена и наткривена. 1892. године је уз финасијску помоћ добрих и племенитих Срба озидана капела која и данас постоји на овом месту. Након ослобођења Ниша, број лобања на кули се доста смањио. Данас је сачувано 58 лобања.
1937. година и прослава 60-годишњице
Уређење и заштита споменика је настављена 1937. године, 60 година након ослобођења Ниша од Турака, а тада је око куле подигнута гвоздена ограда, да би годину дана касније на овом месту подигнут споменик са бистом у част војводи Стевану Синђелићу. На њему је осликан и рељеф на коме је приказана битка на Чегру. Споменик је сачинио вајар Славко Милетић.
Циљ градње Ћеле-куле
Циљ који су Турци хтели да постигну градњом овог споменика јесте опомена свим балканским, а и другим народима да ће их снаћи мучан крај уколико покушају да се супротставе турској власти. Споменик је изазвао контраефекат јер је постао симбол ослобођења и борбе против ропства.
Када је 1833. године француски академик и књижевник Алфонс де Ламартин пролазио кроз Ниш био је одушевљен Ћеле кулом, али и у исто време дубоко потресен овим призором. У свом делу „Пут на Исток“, у посебном поглављу „Белешке о Србији“ забележио је следеће: „Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине“.
Ћеле-кула је јединствен споменик у свету који годишње обиђе преко 30.000 посетилаца.
