Миша Анастасијевић, познат као Капетан Миша, био је једна од најзначајнијих личности Србије у 19. веку, велики трговац, добротвор и истакнути јавни делатник. Рођен 1803. године у Доњем Милановцу, као дечак је остао без мајке и одрастао уз помајку Миљу која је бринула о њему и током тешких периода Првог српског устанка. Захваљујући свом знању читања и писања, већ у једанаестој години је био учитељ у родном месту, али је убрзо почео да се бави трговином, што ће обележити његов живот.
Миша је прошао пут од обичног слуге у дућану до једног од најбогатијих људи на Балкану. Радио је као цариник, што му је омогућило да стекне почетни капитал и започне сопствени трговачки посао. Након што се оженио Христином Урошевић, ближом родбином кнеза Милоша Обреновића, отворио су му се нови пословни контакти. Специјализовао се за трговину сољу, захваљујући чему је успоставио монопол на увоз и извоз соли из Влашке, Молдавије и Аустроугарске. Његова пословна мрежа обухватала је 23 стоваришта и најмање 74 брода, а у једном тренутку је располагао с богатством од 1,5 милиона дуката.
Анастасијевић је био познат и као добротвор. Помагао је многе писце у издавању њихових дела, опростио је дуг пријатељу Илији Гарашанину, а финансирао је београдско читалиште и дворане за балове на двору кнеза Александра Карађорђевића. Основао је бесплатну школу на свом имању у Влашкој и новцем обезбеђивао миразе девојкама. Његово најпознатије доброчинство је изградња здања у Београду које је завршио 1863. и поклонио српском народу. Данас је то здање познато као Капетан Мишино здање, седиште Ректората Универзитета у Београду.
Капетан Миша се укључио у политику ради заштите породице и утицаја. Подржао је покушај да његов зет Раја Дамјановић постане кнез уместо Александра Карађорђевића, али су се политичке прилике окренуле, те је одлучио да напусти Србију. Његово здање остало је симбол трајног утицаја и улоге у српском друштву, као сведочанство његовог живота и несебичног рада за напредак земље.
