„Јучерашњи свијет“ је књига Стефана Цвајга, бечког Јеврејина, у којој описује космополитски дух Аустроугарске монархије, гдје припадност нацијама, попут Јевреја, толико омрзнутих међу великим бројем народа није значила ништа.
Јевреји су у Аустроугарској или Хабзбуршкој монархији имали све привилегије. Чак су већином припадали грађанском привилегованом становништву, који су држали банке, радили у њима, бавили се умјетношћу и науком. Све то им је омогућавао омиљени цар.
Тај период Цвајг назива добом безбрижности, то је највећим дијелом период деветнеастог вијека и почетка двадесетога, гдје већ тада почиње конфузија која води у нацизам.
Цвајг и лична сјећања
Стефан Цвајг је био један од најпознатијих писаца двадесетих година двадесетога вијека у свијету. У књизи “Јучерашњи свијет“ описује своје дјетинство и младост, обичаје тога времена, школски систем, који је био превише крут.
Он је једини показивао назнаке непријатности попут потоњег нацизма, иако није имао никакве везе са њим у односу на Јевреје. Заиста, каже Стефан Цвајг, “нико никад му није у томе периоду приговорио што припада Јеврејима“.
Отац и деда су му радили као банкари
Цвајгов отац и дједа су у тзв. добу безбрижности радили као службеници у банци и живот им се није могао замислити без уштеђевине. Од сваке плате су остављали по један дио за “црне дане“. Можда је то била искуствена навика јеврејског народа, поучени историјом прогона, гдје је им новац итекако био потребан.
Однос према ционизму и Теодору Херцлу
Једна од ствари коју већина бечких Јевреја тзв. безбрижног периода није прихватила, то су идеје оснивача ционизма Теодора Херцла, иначе рођеног Земунца, а који је у Хабзбуршкој монархији био главни директор највећег штампаног медија. Можда је због јеврејске наклоности, а сигурно и због самог талента тако брзо пристао да штампа пјесме и приче Стефана Цвајга у најугледнијем царском часопису.
Тадашњи Јевреји су се подсмијавали Херцловој идеји о повратку њиховог народа у Палестину, данашњи Израел. Говорили би “ми имамо цара Франца Јозефа и нама је овдје добро, гдје ћемо да идемо у пусту палестинску земљу“.
На жалост, Теодор Херцл, иако су га његови савременици попут некадашњег библијског Ноја, сматрали лудим, што гради барку и упозорава их на предстојећу опасност, био у праву. Само неколико деценија послије, букнуо је ужасан Други свјетски рат, гдје су Јевреји у тој истој Аустрији, коју су сматрали својом домовином, страховито изгинули предвођени фирером Адолфом Хитлером.
Времена се мењају, држава остаје
Можда је толико страдање и очекивање лажне самилости од тадашњег домицилног становништва, допринијело садашњој агресивној политици државе Израел, да се има своја држава по сваку цијену, јер времена се мијењају, а држава остаје.
Крај живота Стефана Цвајга
Стефан Цвајг је написао ову књигу непосредно прије своје смрти, почетком четрдесетих година, а годину дана послије он и супруга су извршили самоубиство превеликом дозом барбитурата.
Пошто је шездесетих година и Мерилин Монро, тадашња популарна звијезда, преминула од истих, одлучено је бар на основу ова два, а и много више случајева обичних људи, од стране доктора и фармацеута да се барбитурати замијене као средства за умирење бензодијазепинима, иако су и даље остали у употреби код одређених болести.
Цвајг је умро извршивши суицид у Јужној Америци, разочаран крајњим развојем нацизма и антисемитизма у свијету. Послије пар година ситуација се драстично промијенила како ни у најлуђим сновима није могао сањати.
Јучерашњи свијет је књига посвећена сваком човјеку и народу, да док су овдје на земљи, нијесу сигурни. Порука књиге једноставно би била “земља није мој дом“.
