Манастир Раваница, један од најзначајнијих српских средњовековних манастира, налази се у близини Ћуприје, на источним падинама Кучајских планина, у селу Сење. Основао га је кнез Лазар Хребељановић 1375. године, а изградња је завршена 1377. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем, односно Спасовдану, а данас је познат и као Лазарица, по свом оснивачу.
Историја
Манастир Раваница је грађен као задужбина кнеза Лазара, који је желео да створи духовно и културно средиште српске државе. Након Косовске битке 1389. године, у којој је кнез Лазар пострадао, његови посмртни остаци пренети су у Раваницу.
Овај чин је додатно ојачао значај манастира, јер је постао место ходочашћа и сећања на херојски отпор Срба против Османског царства.
Током своје дуге историје, манастир је више пута страдао и био обнављан. Први пут је озбиљно оштећен током турских освајања у 15. веку, али је убрзо обновљен. Највећа страдања доживљава у 17. веку током Великог бечког рата, када су Турци спалили манастир. Обнова је уследила тек у 18. веку захваљујући напорима српског народа и монаха.
Архитектура
Црква манастира Раванице је изграђена у моравском стилу, који представља синтезу византијске и српске средњовековне архитектуре. Ова школа архитектуре је добила назив по реци Морави и карактеристична је за период владавине кнеза Лазара и његових наследника.
Основа и спољашњи изглед
Црква је грађена на сложеној основи у облику развијеног крста. Централни део храма надвишен је куполом која почива на четири стуба. Купола је окружена са четири мања бочна куполна крака. Фасаде цркве су украшене комбинацијом опеке и камена, што је карактеристично за моравску школу. Спољни зидови су декорисани богатим рељефима, розете су смештене изнад прозора, а портали су украшени финим каменим скулптурама.
Унутрашњост
Унутрашњост цркве је пространа, са добро осмишљеном литургијском функционалношћу. Централни део храма са куполом је доминантан, а бочне апсиде и крстасти план пружају осећај хармоније и баланса. Светлост која улази кроз богато декорисане прозоре ствара посебан амбијент, истичући фреске и иконостас.
Фреске
Фреске у манастиру Раваница су изузетно вредне и представљају значајно уметничко дело српског средњег века. Осликавање цркве започето је крајем 14. века, убрзо након завршетка изградње, и трајало је неколико година.
Фреске су дело непознатих мајстора, вероватно из радионице мајстора Методија.
Иконографија
Фреске приказују призоре из Старог и Новог завета, са посебним акцентом на Христов живот, чуда и страдање. У нартексу цркве налазе се фреске које приказују кнеза Лазара и његову породицу, чиме се наглашава задужбински карактер манастира.
Сцене из Апокалипсиса, Христово Васкрсење и Вазнесење, као и бројне фреске светитеља, представљају врхунска уметничка достигнућа тог времена.
Иконе
Манастир Раваница поседује богату збирку икона, од којих су многе настале у различитим периодима и од стране различитих аутора. Најзначајнија икона је Богородица са Христом, која се сматра за чудотворну и посебно је поштована међу верницима. Поред ње, ту су и иконе светих апостола, светог Николе, светог Јована Крститеља и других светитеља. Иконе су рађене техником темпера на дрвету и богато су позлаћене и украшене.
Стил градње
Моравска школа, којој припада манастир Раваница, карактеристична је по употреби комбинације камена и опеке у грађевинској структури, богатом декоративном стилу и пажљиво обрађеним детаљима.
Фасаде цркава у овом стилу су често украшене розете, нишама, рељефима и другим декоративним елементима, док су прозори и портали богато орнаментични. Овај стил је специфичан за касни средњи век у Србији и представља синтезу локалне традиције и византијског утицаја.
Манастир Раваница је не само верски објекат већ и културно-историјски споменик од великог значаја за Србију. Кроз векове је био место окупљања, духовног уздизања и чувања српске културе и традиције. Његова богата историја, архитектонска вредност и уметничко наслеђе чине га једним од најважнијих српских манастира.
Сваке године манастир посети велики број верника и туриста, који долазе да се диве његовој лепоти и да се поклоне моштима светог кнеза Лазара које су 1988. године коначно враћене у његову задужбину из манастира Нова Раваница (Врдник).