Млади брачни пар, Ана и Вељко Нешић су у септембру 2019. године основали фејсбук групу под именом „Мали произвођачи хране у Србији“. Пре тога, Ана је отворила блог под називом „Ручак за 200 динара“ где је качила своје рецепте који су јефтини, једноставни а здрави. На тај начин, створила је заједницу којој се свидео њен стил писања и почела да ствара интеракцију са њом. Убрзо је стекла велико поверење своје публике и то искористила да оснује горепоменуту фејсбук групу.
Оснивање странице „Мали произвођачи хране у Србији“
Након што је провела неко време са родбином у Драгачеву, добила је жељу да помогне људима који се заиста муче да произведу домаћу и здраву храну. Кап која је прелила чашу била је ситуација из једног супермаркета када Ана није била нимало задовољна услугом и квалитетом меса које је купила. Запитала се како је могуће да уопште буде дозвољено да ми једемо овако нешто и зашто не постоји нека друга варијанта. Своје вештине „сторителинга“ искористила је да својој публици приближи овај догађај. Почели су да јој се јављају људи са својим лошим искуствима. И не само потрошачи, него и радници из великих маркета од којих је из прве руке добила информације о квалитету робе, пре свега меса.
„То је био импулс који ће неко време возити ту причу“ истакла је Ана. Она открива да је и пре оснивања имала листу „малих“ произвођача која је била окачена и на блог, али се прави „бум“ догодио отварањем те групе. Фејсбук се показао као одличан канал у комуникацији између произвођача и потрошача.
Савет са UpWorka за фејсбук страницу „Мали произвођачи хране у Србији“
Првобитно, Ана је хтела да направи сајт где ће представљати мале произвођаче. Међутим, на UpWorku (платформа за фриленсере) јој се јавило доста људи са жељом да помогну. Неко јој је предложио да прво направи фејсбук групу неголи сајт. Она је без сујете прихватила овај савет и спровела га у дело. Кренула је да позива људе са блога да се прикључе и у старту јој се прикључило око 3000 људи. Тако су настали „Мали произвођачи хране у Србији. Прво јој се јавила жена која је промовисала своје џемове, а како она каже: “ Остало је историја“.
„Нисмо очекивали да ће ефекат бити такав“
Вељко истиче да је мислио да ће људи током пандемије желети што пре да оду до маркета и да купе шта им је потребно, јер су рафови са тоалет папиром и уљем били празни. Очекивао је да ће људи купити шта им је потребно од хране, складиштити у фрижидере и замрзиваче, а да притом неће толико обраћати пажњу на квалитет самих производа. Догодило се нешто потпуно другачије, а десило се да је група „букнула“ у том моменту, како каже Вељко. Иако је стартовала са радом пола године пре пандемије, у самом јеку, била је право откровење са многе. Дакле, почетак 2020. године, био је прекретница за овај пројекат.
Затварање пијаца
На самом почетку пандемије се догодило затварање пијаца. Великом делу малих произвођача хране у Србији је блокиран основни начин пласирања своје робе. Сама пандемија је утицала доста на промену размишљања код многих људи, поготово што се тиче исхране. Многи су почели да се хране здравије како би очували свој имунитет и били што отпорнији. Број произвођача а и потрошача се умногостручио као и комуникација и промет робе.
Пројекат сада
На сајту maliproizvodjaci.rs постоје информације о свим произвођачима. Поред тога, ту је низ погодности како за произвођаче, тако и за купце. Купцима се нуди могућност непосредне комуникације са произвођачима и претрага на сајту. Произвођачима се нуде услуге оглашавања у фејсбук групи као и одржавање профила на сајту. Посебне погодности имају чланови удружења а то су:
- Нутрикатор- услуга софтверског решења за израчунавање нутритивне вредности хране
- Дизајн и припрема етикета за штампу
- АFS консалтинг за мала и средња предузећа
„Мали произвођачи хране у Србији“ расту из дана у дан, њихова страница на фејсбуку броји 145 хиљада чланова а у њиховој понуди се тренутно налази преко 70 производа домаће производње. Такође, организују базаре у Београду једном месечно и једном годишње у Нишу.
