Непотребно је настала контроверза око упозорења које је издала америчка амбасада у Москви 7. марта ове године. У њему стоји да „екстремисти имају иманентне планове да нападну велика окупљања у Москви, укључујући концерте”. Амерички грађани упозорени су да „избегавају велика окупљања”.
То је убрзо попримило облик дипломатске препирке, а тврдња Американаца да су поделили „информације” са Русима, барем на тренутак је наговестила неспособност безбедносних агенција у Москви, док су ове узвратиле да им Американци нису пренели ништа конкретно, односно ништа на чему би могли да заснују своје деловање.
Очигледно, Вашингтон је поседовао информације – од којих су барем неке биле довољно кредибилне у погледу извора – али то није било довољно Москви. Занимљиво, британска амбасада у Москви је такође издала сличан савет упозоравајући британске грађане да не посећују тржне центре. Америчке и британске обавештајне агенције раде заједнички.
Обликовање наратива
Међутим, у необичном превентивном потезу, Стејт департмент је у року од два сата након стравичног напада на тржни центар у московском Крокус сити холу 22. марта издао саопштење да Украјина није одговорна за овај напад. Амерички савезници из Европе такође су брзо почели папагајски да понављају ову изјаву. Као што се могло очекивати, Американци су преузели преимућство у пропагандном рату и то им је омогућило да обликују наратив – такође у реалном времену – именујући Исламску државу као кривца за овај застрашујући злочин.
Ипак, већ наредног дана, председник Владимир Путин је у обраћању нацији открио да је оно што се десило било „унапред планирано и организовано масовно убиство мирних, голоруких људи”, алудирајући да су нападачи попут нациста „извели демонстративна смакнућа, крвави чин застрашивања”.
Још важније, Путин је открио да су починиоци „покушали да побегну и да су се упутили према Украјини где је, према прелиминарним информацијама, за њих отворен простор са украјинске стране државне границе”. Али Путин се ипак уздржао од упирања прстом, пошто је истрага још увек у току.
Односно, из онога што је Путин обелоданио, изгледа да су ментори/предводници починилаца давали упутства пуцачима како да напусте руску територију након извршеног задатка, користећи одређену руту за прелазак границе у Украјину, где су их очекивали људи за прихват. Оно што за сада остаје у домену „познате непознанице” јесте заправо ланац командовања. Но, пођимо од почетка.
САД и џихадисти
Друго што се наводи у опису догађаја који је пропагирао Вашингтон јесте да је ово био напад Исламске државе. Уистину, тај навод је успешно ширен преко западних медија и замишљен је да послужи као полуинформација чији је циљ да убеди наивне наивни део међународне јавности.
Међутим, починиоци се нису понашали као убице Исламске државе на самоубилачкој мисији који теже мучеништву, већ као бегунци који покушавају да умакну са места злочина. Нити су се одазивали позиву на „џихад”. Они су, према извештајима, били етнички Таџици који су признали да су се ангажовали тако што су намамљени новцем за извршење овог злочина.
Према мишљењу стручњака, заснованог на објављеним видео снимцима, њихови покрети унутар тржног центра не показују вештине стечене у борби које се приписују добро увежбаним борцима и показали су слабу дисциплину у баратању оружјем – што упућује да су прошли минималну стрељачку обуку. Укупнo, њихов чин се може описати као суштински немотивисано злодело – уколико се изузме, разуме се, мотив стицања новца.
Уз то, америчка војска је недавно „изнова опремила” борце Исламске државе. Руска Спољнополитичка обавештајна служба навела је у саопштењу од 13. фебруара да САД регрутују џихадистичке борце да изводе терористичке нападе на територији Русије и других чланица Заједнице независних држава.
У саопштењу стоји: „Шездесет таквих терориста, са борбеним искуством са Блиског истока, је одабрано у јануару ове године… Они пролазе кроз убрзану обуку у америчкој бази Ал-Танф у Сирији, где их обучавају како да користе импровизоване експлозивне направе, као и диверзантским методама. Посебан нагласак је на планирању напада на јако обезбеђена постројења, укључујући дипломатска представништва… У блиској будућности, постоје планови да се милитанти ангажују у малим групама на територији Русије или чланица Заједнице независних држава”.
Спољна обавештајна служба такође је нагласила да се „посебна пажња посвећује укључености становника који потичу са руског Северног Кавказа или из Средње Азије”.
Резултати истраге ФСБ-а
Оно што је посебно значајно, 26. марта, Александар Бортников, директор Федералне службе безбедности (ФСБ) рекао је за телевизијски канал „Росија” да је током досадашњег испитивања заточеника откривено да постоји политичка позадина напада. Он је додао да радикални исламисти самостално не могу да припреме такав напад, те да су добили помоћ са стране.
Бортников је изјавио: „Главни подаци које смо прикупили од ухапшених ово потврђују. Стога, наставићемо да даље испитујемо ове информације које би требало да нам покажу да ли је било учешћа украјинске стране у овим нападима. Али, у сваком случају, за сада имамо добрих разлога да кажемо да је одговор на ово питање позитиван. Пошто су сами бандити намеравали да побегну у иностранство – они су то хтели да учине на територији Украјине, а према прелиминарним оперативним информацијама, тамо су их и очекивали.”
Бортников је додао да терористички напад нису подржале само украјинске специјалне службе, већ да су и државе попут Британије и САД такође биле иза овог масакра. Према његовим речима, главни покретач инцидента још увек није идентификован, и још увек се над Русијом надвија претња терористичких напада.
Изјава коју је дао Бортников показује у више наврата понављани усуд: Русија поседује податке који упућују на украјинску укљученост, али они нису довољни да би послужили као коначни „доказ”. Ово је ситуација са којом се суочавају многе земље борећи се против прекограничног тероризма, посебно кад је у питању тероризам који ужива државну подршку.
Наравно, непријатељ на крају ниједну количину података не би прихватио као доказ – иако у украјинском случају често постоји снажна жеља да се преузму заслуге за крвопролића у Русији – и то извођењем операција на њеној територији, попут атентата.
Што се тиче САД и Велике Британије, Русија процењује да без обавештајних података, сателитског извиђања и логистичке подршке западних сила – Украјина не би имала капацитет да изводи операције дубоко унутар руске територије, или сложене нападе усмерене против руских ратних бродова у Црноморској флоти. Међутим, западне силе све поричу када су суочене са таквим оптужбама Русије.
Позадина одбране Украјине
Неупитно је да ће напад у Крокус сити холу (Crocus City Hall) имати дубоке геополитичке последице и да ће утицати на ток кретања рата у Украјини. Овај инцидент је изазвао велике изливе симпатија према Русији у свету. За Путина, он представља велики државнички изазов који се своди на питање како да одлучно реагује – у складу са очекивањима руске јавности – на начин да у потпуности искорени мрачне силе дубоко укорењене у суседству.
То би могло да подразумева да ће Москва у потпуности уздрмати саме темеље конструкције коју је Вашингтон градио у Кијеву после државног удара из 2014. године. Њујорк тајмс је недавно објавио да је ЦИА развила низ обавештајних испостава у пограничним подручјима дуж читаве руско-украјинске границе.
Оно што би требало да је неупитно јесте да су САД одлучне да по сваку цену одрже опсежну инфраструктуру коју су створиле у Украјини, одакле би могле да покрећу тајне операције за дестабилизовање Русије. Суштина западне стратегије јесте ослабити Русију и спречити је да игра улогу на светској позорници.
Овде падају на памет стихови Т. С. Елиота из драме Убиство у катедрали: „Какав се мир може постићи/између чекића и наковња?”. Наслућује се да ће рат драматично ескалирати и само је питање времена пре него што западне снаге буду распоређене на борбене дужности како би спасиле преостали потенцијал Украјине, као прве борбене линије у рату који НАТО преко посредника води против Русије. Вишеслојна руска реакција ће се одвијати у зависности од исхода истраге која је у току.
Превод: Милош Милојевић/Нови Стандард
