У колевци српског стакларства, Параћину, обнавља се ручна производња стакла. Не у „великој” фабрици, што би се на прву лопту могло помислити, већ у оквиру концепта креативних радионица „Креативно стакло лаб”.
Под покровитељством београдског Економског факултета, у оквиру њихове Фондације за развој економске науке формиран је лаб за креативну економију, који води др Христина Микић са Института за креативно предузетништво и иновације.
Да ли уопште треба питати зашто пројекат креће из овог града?
„Индустрија је ДНК Параћина, и ова општина је доживљавала своје успоне и падове заједно са својом индустријом која је почела да се развија крајем 19. века. Индустрија стакла је посебно интересантна, јер је то прва индустрија која је Србију сврстала у ранг западноевропских земаља на почетку 20. века”, каже наша саговорница.
Укратко, на концепту ручно рађеног стакла овај „лаб” ради од 2020. године и то на архивском истраживању, индустријској форензици и дигитализацији процеса ручне производње стакла.
На почетку им је помагала тадашња управа Српске фабрике стакла, као и бивши радници погона за ручно дувано стакло и тадашњи радници фабрике. Сви су били на задатку да што боље документују ручну израду параћинског стакла.
„Идеја нам је била да покажемо која је моћ наслеђа и креативне економије у ревитализацији малих средина, а нарочито како индустрије ’транзициони губитници’ и наслеђе оптерећено негативним емоцијама може постати инспирација за развој општине и креирати нове економске и друштвене могућности за локалну заједницу.
Ревитализација ручне производње стакла
Наш фокус је био на ручној производњи, јер је тај погон затворен 2011. године будући да је био нерентабилан за тадашње околности. Поставили смо питање може ли креативна економија помоћи да се овакве ствари не дешавају у будућности и тако је настала идеја да покренемо програм за ревитализацију ручне производње стакла, осмислимо му нови живот, али је кроз иновације повежемо и са индустријом”, каже Микићева.
Треба, истиче она, имати у виду да је ручна производња изгубила на значају са индустријским процесима у стакларству, али су многи заборавили да се највећи број иновација изнедрио из ручне производње стакла, а потом је доживљавао свој трансфер у машинској производњи стакла.
Платформа за сарадњу и иновације
Зато је „Креативни стакло лаб” замишљен као платформа за сарадњу и иновације која свој пуни допринос може дати развоју индустрије стакла код нас и ми логично очекујемо да примену нађе и у параћинској фабрици. Додаје да је примена могућа у још 24 предузећа и да се баве различитим видовима производње стакла у Србији.
Користи од „лаба” може имати креативни сектор и индустрија стакла – уметници, креативни предузетници и сектор заштите културног наслеђа.
Фокус им је много мање на технолошким, а много више на естетским иновацијама и оним које могу повезати свет уметности и креативности са индустријом.
То се пре свега мисли на нове и веће декоративне могућности стакла, нове форме и ергономске стандарде за различите производе од стакла, примена историјских техника стакларства у савременој производњи и савременом уметничком стваралаштву, уметничку рециклажу стакла, коришћење нуспроизвода индустрије стакла као уметничког материјала…
