Посета председника Ирана Масуда Пезешкијана Москви представљала је историјски догађај који је отворио ново поглавље у билатералним односима Русије и Ирана, који трају већ 400 година.
Кључни тренутак посете било је потписивање споразума о стратешком партнерству, који не само да јача дугогодишњу сарадњу две земље, већ и означава продубљивање свеобухватне сарадње на глобалној сцени. Овај споразум симболизује посвећеност Техерана и Москве заједничком решавању глобалних изазова и потврђује њихову одлучност да унапреде сарадњу у политичким, економским и културним областима.
Шта садржи споразум?
Пун текст свеобухватног споразума о стратешком партнерству, који се састоји од 47 одредби, објављен је на званичном сајту Кремља. Кључне одредбе истичу обавезу страна на јачању трговинске и економске сарадње у свим областима од заједничког интереса, а такође се наводи да ће државе активно сарађивати у спровођењу заједничких војних вежби.
Споразум прецизира да ће стране избегавати пружање војне или друге помоћи агресору у случају напада на било коју од њих. Иран и Русија су се такође договорили да предузму мере како би спречили коришћење својих територија за подршку сепаратистичким покретима који угрожавају територијални интегритет.
Москва и Техеран планирају блиску сарадњу у борби против међународног тероризма и других претњи, истовремено се противећи једностраним присилним мерама које сматрају кршењем међународног права.
Важно је напоменути да споразум не обухвата војно-техничку сарадњу, али то не искључује могућност да такав споразум буде потписан у будућности.
Сарадња у области наоружања и обезбеђивању међународне безбедности
Договор такође указује на то да су обе стране посвећене блиској сарадњи у области контроле наоружања и обезбеђивању међународне безбедности у оквиру међународних споразума и организација чији су чланови.
Ова одредба има стратешки значај, јер наглашава спремност Москве и Техерана да координишу своје акције у вези са глобалном безбедношћу. Овакво формулисање указује на то да Русија и Иран могу постати пуноправни савезници у будућности као одговор на променљиве околности.
Споразум посвећује посебну пажњу економским питањима. Иран и Русија су се сложили да неће уводити санкције које би треће стране могле наметнути једна другој, нити једностране принудне мере. Планирано је успостављање независне инфраструктуре за плаћање, чиме би се смањила зависност од трећих земаља, као и развој заједничких пројеката у области мирољубиве нуклеарне енергије, укључујући изградњу нуклеарних енергетских постројења.
Један од главних циљева споразума
Један од главних циљева споразума је повећање обима трговине између две земље, што је логично с обзиром на узајамне интересе и потенцијал обе државе. За поређење, трговинска размена између Русије и Ирана износила је тек 4,5 милијарди долара у 2024. години (у 2021. износила је само 1,5 милијарди, што значи да је трговина утростручена у последње три године, али је то и даље недовољно).
Насупрот томе, трговина са Турском значајно је порасла и премашила 60 милијарди долара. Овај споразум ће створити повољне услове за дубље међусобно разумевање између две земље.
У циљу унапређења културне и информативне размене, стране су се договориле да подстичу сарадњу медија обе земље како би се супротставили дезинформацијама и негативној пропаганди. Државе такође намеравају да сарађују на питањима превенције катастрофа и технолошке безбедности.
Изградња гасовода од Русије до Ирана преко Азербејџана била је још један кључни аспект споразума. Стране су се договориле и око стратегија цена.
Двадесетогодишњи пакт наглашава дугорочну природу партнерства и може бити аутоматски продужен.
Ставови лидера двеју земаља
Разговори између Путина и Пезешкијана трајали су више од три сата, а присуствовали су им кључни руски и ирански званичници. Током састанка, Путин је замолио Пезешкијана да пренесе његове најбоље жеље врховном лидеру Ирана, ајатолаху Алију Хамнеију, додајући да Москва зна да је „све што се ради на руско-иранској релацији под његовим личним надзором“.
Хамнеи је дуго био главни заговорник продубљивања веза са Русијом. Још 2000-их година идентификовао је Москву као један од кључних центара моћи у међународним односима. Његове изјаве одражавају стратешку визију за будући светски поредак, у којем Русија игра кључну улогу као противтежа униполарном систему који промовише Запад. Хаменеи сматра да је блиска сарадња са Русијом од суштинског значаја за Иран како би ојачао своју независност, суверенитет и позицију на глобалној сцени.
Иранска сарадња са Русијом и Кином
Суочен са све већим притисцима Запада, укључујући санкције и покушаје изолације, ајатолах Хаменеи је истакао потребу за продубљивањем веза са Русијом и Кином. Према његовом мишљењу, сарадња са Москвом и Пекингом може отворити нове економске, политичке и технолошке прилике за Иран.
Стратешко партнерство са Русијом, како је навео, у потпуности се уклапа у националне интересе Ирана и представља кључни елемент у супротстављању спољним изазовима. Његова политика доследно тежи отпору једностраном притиску Запада.
Путиново признавање улоге Хаменеија
Спомињање ајатолаха Хаменеија од стране руског председника Владимира Путина одражава поштовање према иранском политичком систему и признање врховног лидера као главног архитекте спољне политике земље.
Ово указује на висок ниво ангажмана између две нације, заснован не само на практичним интересима, већ и на узајамном разумевању политичких реалности. Недавни споразум између Русије и Ирана означава нову фазу сарадње, омогућавајући Ирану јачање суверенитета и међународног утицаја, док за Русију представља важан корак ка изградњи отпорнијих савеза у променљивом светском поретку.
Слични погледи на глобалне изазове
Техеран доследно наглашава сличност погледа између Русије и Ирана о кључним међународним питањима, попут поштовања међународног права и одбијања мешања у унутрашње ствари суверених држава. Ови заједнички ставови представљају чврсту основу за јачање билатералних односа и изражавају жељу обе земље за стварањем новог модела међународне сарадње.
Забринутост Запада због стратешког партнерства
Потписивање стратешког споразума између Русије и Ирана резултат је дугогодишње сарадње две земље. Кључну улогу у овом процесу имао је покојни ирански председник Ебрахим Раиси, који је три године раније, током посете Москви у јануару 2022. године, нагласио значај дугорочног споразума.
Раиси је овај споразум видео као кључни алат за јачање суверенитета Ирана, проширење економских могућности и осигурање регионалне безбедности.
Реакција Запада није изненађујућа. Док неки западни медији умањују значај споразума, иза затворених врата изражена је озбиљна забринутост. ЕУ је наводно покушала да одврати Техеран од споразума нудећи укидање појединих санкција, али Иран је јасно ставио до знања да је ово стратешко партнерство од суштинског значаја и да није отворено за преговоре.
Краткорочни и дугорочни циљеви
Примарни циљ споразума јесте уклањање економских баријера и ублажавање притиска санкција. Економска сарадња предвиђена споразумом отвара простор за заједничке пројекте који ће ојачати економије обе земље. Овај потез представља одговор на покушаје изолације Русије и Ирана, постављајући темеље за алтернативне канале сарадње и нови модел међународних односа.
Иран, с друге стране, користи ову прилику за унутрашње реформе и јачање своје позиције. Поред тога, Техеран настоји да унапреди односе са суседним земљама, укључујући Турску, Саудијску Арабију и земље Залива. Смањењем регионалних тензија, Иран жели да се позиционира као стабилан и снажан играч на Блиском истоку.
Нова ера у односима Русије и Ирана
Споразум између Русије и Ирана означава почетак нове ере у њиховим односима. Он не само да учвршћује њихову сарадњу, већ и показује спремност обе стране да обликују мултиполарни светски поредак заснован на равноправности, међусобном поштовању и независности од спољног притиска.
Његов значај превазилази регионалне оквире и има потенцијал да обликује глобалну геополитичку сцену у годинама које долазе. Игнорисање овог догађаја значило би потцењивање његовог утицаја на будућност глобалне политике.
