Почетна » Наука » Који је кључни експеримент довео до стварања телефона каквог данас познајемо?

Изум и наслеђе Александера Грејема Бела

Који је кључни експеримент довео до стварања телефона каквог данас познајемо?

Први разумљив телефонски разговор обављен је када је проналазач Александер Грејем Бел позвао свог асистента који је био у другој просторији речима: „Господине Вотсон, дођите овамо; потребни сте ми.“

Белу је само три дана раније одобрен свеобухватан телефонски патент. Александар Грејем Бел, рођен у Единбургу, у Шкотској, 1847. године, био је син Александра Мелвила Бела, водећег стручњака за јавно говорништво и корекцију говора.

Одлазак у Бостон и каријера Александера Бела

Млади Бел је био обучен да преузме породични посао, а док је још био тинејџер, постао је учитељ говора и почео да експериментише са звуком. Године 1870. његова породица се преселила у Онтарио, у Канади, а 1871. године Бел је отишао у Бостон да демонстрира методу свог оца за подучавање глувих особа говору.

Отворио је своју школу за обуку наставника глувих

Следеће године отворио је сопствену школу у Бостону за обуку наставника глувих, а 1873. постао је професор вокалне физиологије на Бостонском универзитету. Експерименти са звучним таласима У слободно време Бел је експериментисао са звучним таласима и дошао до уверења да је могуће пренети говор путем система налик телеграфу.

Ангажовао је талентованог механичара Томаса Вотсона, и заједно су провели безброј ноћи покушавајући да претворе Белове идеје у стварност. Године 1875, док је радио на свом вишеструком хармоничном телеграфу, Бел је развио основне идеје за телефон.

Дизајнирао је уређај који електрично преноси вибрације говора између два пријемника и у јуну 1875. тестирао свој изум. Иако нису пренете разумљиве речи, на пријемној страни чули су се звуци који су подсећали на људски говор.

Бел је поднео захтев за амерички патент за свој телефон

Дана 14. фебруара 1876. године, Бел је поднео захтев за амерички патент за свој телефон. Само неколико сати касније, други амерички проналазач, Елиша Греј, поднео је пријаву Патентном заводу САД-а са намером да тражи сличан патент за телефонски предајник и пријемник.

Пошто је Бел био први који је поднео захтев, 7. марта му је додељен амерички патент бр. 174.465, који му је дао власништво над његовим телефонским уређајем и концептом телефонског система. Три дана касније, 10. марта, Бел је први пут успешно тестирао свој телефон у свом дому у Бостону.

Демонстрирао је свој изум пред Америчком академијом наука у Бостону

У мају је јавно демонстрирао свој изум пред Америчком академијом уметности и наука у Бостону, а у јуну на Стогодишњој изложби у Филаделфији. У октобру је успешно тестирао телефон на раздаљини од две миље, између Бостона и Кембриџпорта.

Александар Грејем Бел наставио је да експериментише у области комуникација, изумивши фотофон, који је преносио говор помоћу светлосних зрака, и графофон, уређај за снимање звука.

Наставио је да ради са глувим особама

Наставио је да ради са глувим особама, укључујући и познату едукаторку Хелен Келер, а тантијеме од својих изума користио је за финансирање организација посвећених образовању глувих. Касније је постао председник Националног географског друштва.

Почевши од 1895. године, експериментисао је са могућностима летења и конструисао велике змајеве способне да носе људе, као и хидроглисер. Преминуо је 1922. године у свом летњем дому и лабораторији на острву Кејп Бретон у Канади.

Извор: index.hr, bizlife.rs

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.