Током последњих неколико година, психотерапија је постала све прихватљивија тема у Србији. Људи све више схватају њене предности, па се број клијената код терапеута константно повећава.
Ако размишљате о томе да почнете са терапијом, једно од кључних питања које треба себи да поставите јесте – који видови психотерапије би вам највише одговарали? Иако постоји велики број различитих психотерапијских праваца, неколико њих се издваја по популарности, како у свету тако и у Србији.
Шта је психотерапија и шта очекивати од терапеута?
Циљ психотерапије је да кроз разговор и примену различитих техника помогне у лечењу психолошких тегоба, а ове технике зависе од одабраног терапијског модалитета. Терапеут је ту да клијенту олакша превладавање потешкоћа и да му помогне да стекне дубље разумевање себе и односа са блиским људима.
Ако одлучите да пробате психотерапију, не само да ћете решити емоционалне проблеме, већ ћете развити и нове вештине које ће вам помоћи да се успешније носите са изазовима у будућности.
Најпопуларнији модалитети – КБТ и РЕБТ
Када размишљате о томе како одабрати одговарајућу врсту терапије, велике су шансе да ћете чути препоруку за когнитивно-бихејвиоралну (КБТ) или рационално-емотивно бихејвиоралну терапију (РЕБТ).
Ова два модалитета су веома популарна код нас, а многима се допада што у КБТ-у и РЕБТ-у нема дубоког копања по детету и тражења несвесних узрока. Фокус је на решавању тренутних проблема клијента, мењању негативних мисли које су нереалне и које погоршавају психичко стање.
Основни принцип ових модалитета јесте да промена начина размишљања доводи до промене понашања и осећања. Другим речима, није ствар сама по себи оно што нас узнемирава, већ начин на који је доживљавамо – а терапија нам помаже да стекнемо нову перспективу.
Ови терапијски приступи захтевају активно учешће клијента, а сесије често укључују конкретне вежбе. Циљ терапије је увек јасно дефинисан, а трајање ограничено – већина људи не мора да иде на сесије годинама. КБТ и РЕБТ су се показали као веома успешни у лечењу депресије, анксиозности, фобија, емоционалних тегоба, поремећаја исхране и сексуалних дисфункција.
Гешталт терапија
На немачком, реч „гешталт“ значи форма или целина. У овом приступу, клијент се посматра као целина – не процењују се само речи, већ и понашање и гестови. Гешталт терапија има за циљ подстицање клијента да постане свестан својих емоција у садашњем тренутку.
Овај приступ не подразумева тумачење прошлих искустава, већ осећање емоција које су у тим тренуцима биле присутне. Терапеут поставља много питања о осећањима, а крајњи циљ је да клијент преузме одговорност за своје поступке и развије свест о сопственим осећањима. Кроз овај процес, особа расте, јача своју личност и остварује своје потенцијале.
Системска породична терапија
Системска породична терапија обухвата рад са појединцима, паровима или читавим породицама. Како сам назив указује, она је усмерена на побољшање породичног функционисања, а приступи се прилагођавају специфичној ситуацији сваке породице. Промене могу бити првог или другог реда.
Промене првог реда подразумевају да симптоми нестану код једног члана породице, али се могу појавити код другог.
С друге стране, промене другог реда означавају трајно уклањање симптома без њиховог преношења на друге чланове породице. Породична терапија је ефикасна у лечењу дечјих проблема, брачних несугласица, поремећаја понашања и алкохолизма.
Трансакциона анализа (ТА)
Трансакциона анализа полази од тога да свако од нас има три его-стања: Родитеља, Дете и Одраслог. Ова стања представљају комбинацију осећања и понашања. У свакодневним интеракцијама често долази до трансакција између ових его-стања код различитих особа.
Циљ терапије је да клијент освести своја его-стања, промени понашања и усвоји нове стратегије које ће му помоћи у будућој комуникацији. ТА је корисна за решавање свакодневних животних проблема, као и за третирање неуротичних поремећаја и поремећаја личности.
Психоанализа и психодинамичка терапија
Сигмунд Фројд је оснивач психоанализе, која се бави истраживањем несвесног дела ума. Његова теорија дели ум на ид, его и суперего. Пошто је велики део ума несвестан, психоанализа користи технике попут тумачења снова и слободних асоцијација како би истражила тај скривени део.
Фројд је сматрао да су искуства из детињства кључна за разумевање проблема у одраслом добу. Психодинамичка терапија, која је блиска психоанализи, такође се фокусира на осећања, фантазије и снове, али у мањој мери „копа“ по прошлости.
Будите упорни и стрпљиви
Није увек лако пронаћи терапију или терапеута који вам одговарају. Понекад је потребно испробати више терапеута пре него што нађете правог. Иако то може да буде обесхрабрујуће, важно је запамтити да је психотерапија процес који захтева време. Разговор о осећањима често може бити болан, али ако останете истрајни, на крају ћете изаћи из процеса јачи и стабилнији.
