Када помислимо на античке ратове, вероватно нам прво падну на памет битке између Грка и Персијанаца, или између Александра Великог и разних оријенталних царства. Међутим, постоји још један сукоб који је обележио стари век и одредио судбину западног света: ратови између Картагине и Рима.
Картагина је била град-држава која је настала као колонија феничанских трговаца на северној обали Африке, у данашњем Тунису. Феничани су били народ који је живео у уском појасу земље између Средоземног мора и планине Ливана, у данашњем Либану. Они су били вешти морнари, трговци и занатлије, који су развили свој писмени систем, алфабет, који ће касније послужити као основа за грчко и латинско писмо. Феничани су оснивали своје колоније по целом Средоземном мору, а Картагина је постала најмоћнија од њих.
Рим је био град-држава која је настала на Апенинском полуострву, у Италији. Првобитно је био под контролом етрурских краљева, али се касније осамосталио и постепено проширио своју власт над целим полуострвом. Рим је био организован као република, у којој су владали изабрани конзули и сенатори, али и у којој су постојале велике друштвене разлике између патриција (племства) и плебејаца (народа). Рим је био вешт у ратовању, дисциплини и праву, али и жељан славе и богатства.
Ове две државе су дошле у директан сукоб у 3. веку пре наше ере, када су обе желеле да контролишу западно Средоземно море и његова обална подручја. Током стотинак година одиграло се три рата између Картагине и Рима, који су добили назив Пунски ратови (по латинској речи за Феничане, Пуни). Ови ратови су били међу најжешћим и најзначајнијим у античкој историји, а њихов исход је одредио даљу судбину западне цивилизације.
Први Пунски рат (264-241. године пре наше ере) је избио због спора око контроле над Сицилијом, острвом које је било богато пољопривредом и стратешки важно за трговину. Рим је успео да протера Картагињане са острва и да га прикључи свом царству, али је такође претрпео велике губитке на мору, где је Картагина била доминантна.
Ханибал преко Алпа у историју
Ханибал је успевао да победи Рим у неколико одлучујућих битака, као што су битке код Требије (218. п. н. е.), Тразимена (217. п. н. е.) и Кана (216. п. н. е.), у којима је користио своју вештину, храброст и изненађење да разбије римску војску. Ханибал је такође успевао да привуче на своју страну неке од римских савезника, као што су Македонци, Илири, Гали и Нумиди. Међутим, Ханибал није имао довољно снаге да освоји Рим или да га принуди на мир. Рим је успевао да сачува своју оданост великог дела Италијанског полуострва, да обнови своју војску и да промени своју стратегију. Рим је избегавао директан сукоб са Ханибалом, али је нападао његову линију
Други Пунски рат (218-201. године пре наше ере) је био најдраматичнији и најпознатији од свих. Он је започет од стране картагинског вође Ханибала, који је био син Хамилкара Барке, великог генерала из Првог Пунског рата. Ханибал је био велики стратег и тактичар, који је имао визију да уништи Рим као свог главног непријатеља. Он је предводио велику војску, у којој су били и ратни слонови, преко Пиринеја и Алпа, и упао у Италију са севера. Тамо је наносио пораз за поразом Римским легионима, у биткама код Требиња, Тразимена и Кана. Многи народи су се прикључили Ханибалу, надајући се да ће се ослободити Римске доминације. Међутим, Ханибал никада није успео да освоји сам Рим, нити да добије довољно подршке од својих савезника или из Картагине. Рим је успевао да одолева Ханибаловим нападима и да започне контраофанзиву под вођством Сципиона Африканца, који је напао Картагину у Африци. Након дугих и крвавих борби, рат је окончан битком код Заме 202. године.
Ханибал није ушао у Рим, али је ушао у историју као и изрека о њему:
Hannibal ante portas