На сат времена од главног града, ушушкано је културно благо наше земље – Сремски Карловци. Према записима угарских средњовековних повеља, у доба Римског царства овде се налазила тврђава под именом Каром. Порекло имена доводи се у везу са орлом Крсташем, јер се верује да је у то време надлетао тадашњу тврђаву.
Два века касније, Каром постају Карловци, где је смештена најстарија српска гимназија, основана као Гимназија у Срба, 1791. године. Карловачка гимназија је отворена на територији тадашње Хазбуршке монархије на инивијативу митрополита Стефана Стратимировића, и уз финансијску подршку грађана, међу којима је најзначајни трговац Димитрије Анастасијевић Сабов који је за њену изградњу издвојио позамашну суму новца. Почела је са радом 1. новембра 1791. године, а убрзо по оснивању, постаје средиште српске просвете, културе и духовности.
Првих 100 година настава се одржавала у згради некадашње Латинске школе кроз коју је прошло више од 18.000 ученика. Срушена је 99 година касније, односно 1890, када је захваљујући средствима патријарха Германа и његовог брата, сремско-митровачког проте Стевана Анђелића, започета изградња садашње зграде. Радови су трајали годину дана, а изграђена је у српско-визанијском стилом са богато украшеним главним улазом изнад ког пише – „Браћа Анђелићи српском народу“.
Ученице на настави 116 година након отварања школе
Гимназија је до 1852. године имала шест разреда, четири нижа („граматика“) и два виша („хуманиора“). Исте године добија седми и осми разред. Програм Карловачке гимназије исписан је Вуковим правописом. Латински језик био је наставни, а учио се и немачки, грчки и мађарски језик. Учили су се и историја, географија, природне науке, физика, антропологија, римске старине, логика и моралика. Настава на српском језику одвијала се од 1852. године, а испит зрелости (велика матура данас) се полагао од 1873. године. Најстарију српску гимназију су најпре похађали ђаци из Карловаца, а касније су се уписивали из свих српских покрајина Аустрије и Турске.
Међутим, ученице су на наставу могле да прате тек од 1907. године и то само оне из Сремских Карловаца, како би родитељи могли да их надгледају. Касније су пристизале из свих крајева. Недисциплина ђака кажњавала се батинама, а неки су бивали и избачени из школе. У Карловачкој гимназији постојала су два интерната – за богате и сиромашне.
Спомен- библиотека Карловачке гимназије – чувар културног наслеђа
Школска библиотека у Карловачкој гимназији представља ризницу ретких и старих књига. Настала је у тешким културно-историјским условима, а градили су је најцењенији интелектуаци тог времена. У њеним витринама смештено је више од 18.000 наслова. Богата је првим издањима Гетеа, Шилера, Вука Стефановића Караџића, Доситеја Обрадовића, Бранка Радичевића. Најстарија књига коју чува је из 1539. године. – „Зборник Божидара Вуковића”. Употпуњује је и фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља” које је гимназија добила на поколон од краља Александра Обреновића.
Кућну библиотеку школи је поклонио отац Бранка Радичевића, бившег ђака карловачке гимназије и једног од највећих српских песника. Његова биста се налази у школском дворишту, а по њему је добила име и улица у којој је смештена гимназија. Поред романтичарског песника, Карловачку гимназију завршили су и многе друге знамените личности – Јован Стерија Поповић, Милован Видаковић, Димитрије Давидовић, Борислав Михајловић Михиз, Милован Јовановић Батут, Васа Стајић, Павле Соларић, Сима Милутиновић Сарајлија, Вида Огњеновић…
У њој су снимани култни филмови – Лајање на звезде, Балкан експрес и Варљиво лето. Карловачка гимназија данас је филолошка и има три смера – класични језици, савремени језици и специјализован смер за историју и географију. У згради на Тргу Бранка Радићевића уткани су корени образовања српског народа, због чега је допринос Карловачке гимназије школству био и остао непроцењив.
