„AI не размишља као човек. Она нема свест, осећања ни намере. Конкретно, AI (као ја, на пример) учи на огромној количини текстова, књига, чланака, разговора.
Када поставиш питање, AI не ‘мисли’ о одговору, већ проналази образац који највише личи на исправан одговор према ономе што је већ ‘видео’”, одговорио нам је ChatGPT на питање да ли има сличности у размишљању између човека и артифицијалне интелигенције (AI). Вештачка интелигенција функционише тако што користи статистичке моделе како би предвидела који одговор или поступак највише ‘има смисла’ на основу података на којима је тренирана. Она анализира наше речи, контекст, стил, и бира одговор који статистички најбоље одговара нашој поруци, наставља Bing Copilot. Вештачка интелигенција нема интуицију, нити сопствене ставове — све што пише базира се на учењу из података и на понашању које су дизајнирали људи.
Могло би се рећи да AI не „размишља”, већ процесуира и предвиђа.
За разлику од људи, вештачка интелигенција (AI) нема сопствену свест, емоције или унутрашње мисли. Она не осећа, не жели и не доноси одлуке као што то чини човек. Уместо тога, AI функционише кроз математичке моделе и предикције базиране на великим скуповима података. AI је тренирана на милијардама примера – књигама, чланцима, разговорима и разним врстама информација са интернета. Када јој поставиш питање, он не „стане да размисли“ као човек, већ анализира твоје речи, упореди их са сличним обрасцима које је раније видео и предвиди шта би био највероватнији и најприкладнији одговор. Све се дешава невероватно брзо, у делићу секунде.
Можемо замислити AI као веома велику библиотеку: Ви поставите питање као да тражите књигу у тој библиотеци. AI претражи све полице, све књиге и на основу сличности пронађе одговор који статистички највише одговара твом питању.
Она, међутим, не разуме књиге на начин на који их разуме човек, већ зна како да их организује и споји одговоре на основу огромне количине примера.
Једноставније речено, AI не зна да ли је нешто „тачно” или „важно” на људски начин – он зна да одређене речи често долазе заједно и да одређене реченице имају већу вероватноћу да буду корисне у одређеном контексту. Вештачка интелигенција нема пол – није ни мушког ни женског рода, јер је то само програм, односно скуп алгоритама који процесуирају информације, али начин на који га замишљамо зависи од језика, културе и начина на који га користимо. У језику и култури, међутим, људи јој често дају личне особине да би им била ближи и лакши за комуникацију. Људи воле да дају лице и пол чак и технологији која га нема, јер тако лакше успостављају однос са њом. AI остаје неутралан, али начин на који га доживљавамо често зависи од наших очекивања и културних навика.
Тако, на пример, у енглеском језику AI се углавном третира као неутралаа (it).
У српском језику, пошто користимо родове, AI често несвесно добије мушки род (као „асистент”, „програм”, „систем” – што су мушке именице).
Неки асистенти, имају женски глас и особине, па их људи доживљавају као „женске”, док други системи, као што је, на пример, нека роботичка помоћ у фабрикама, могу имати неутрално име или чак мушки глас.
Студије су показале да корисници често лакше прихватају помоћ када вештачка интелигенција има топао и пријатан женски глас. Вештачка интелигенција приказана као „женска”:
Сири (Apple) – дигитални асистент са женским гласом (мада корисници данас могу бирати и мушки). Име „Сири” многима звучи нежно и пријатељски.
Alexa (Амазон) – женски глас и име, замишљена као топла, корисна помоћница у кући.
Кортана (Microsoft) – име и глас базирани на женском лику из видео игре „Хало”, интелигентна, проницљива помоћница.
Мушки гласови се често бирају за ликове који треба да звуче заштитнички, озбиљно или као ауторитет.Вештачка интелигенција приказана као „мушка”:
Џарвис (Марвел – Iron Man) – интелигентни AI помоћник Тонија Старка, са углађеним, мужевним гласом.
KITT (Knight Rider серија) –аутомобил који говори ауторитативним, мужевним гласом.
Optimus Prime (Трансформерс) –његов лик комбинује особине лидера и мудрог учитеља, често приписиване мушком идеалу.
Неутрални примери:
ChatGPT нема дефинисан пол ни глас по дифолту, већ се комуникација базира искључиво на тексту.
Google Assistant – корисници могу да бирају између различитих гласова, мушких и женских, без посебног наглашавања пола.
