Када је током говора у Уједињеним нацијама израелски премијер Бењамин Нетањаху представио две мапе земаља Блиског истока које сматра ‘благословеним’ и ‘проклетим’, председник Србије Александар Вучић похвалио се да Београд има пријатељске односе и са Израелом и са његовим заклетим непријатељем Ираном.
Србија, као правна наследница Југославије, често је настављала дипломатске односе из времена комунистичких власти.
И данас блиско сарађује и са појединим земљама са Нетањахуове зелене мапе где су они који имају мировни споразум са Израелом или су у преговорима да нормализују односе – Египат, Судан, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Бахреин и Јордан.
Али Београд има пријатеље и на израелској црној мапи, на којој су Иран и његови савезници Сирија, Ирак, Јемен и Либан.
У замршеним политичко-војним превирањима на Блиском истоку укључено је бар туце земаља, а промена режима у Сирији додатно је закомпиликовала међународне односе.
Какви су односи Србије са овим земљама данас?
Блиски исток је појам који се различито тумачи: енциклопедија Британика убраја и земље арапског полуострва Кувајт, Бахреин, Оман, као и Либију и Судан у Африци, али оне нису директно укључене у актуелне сукобе.
Израел
Кроз вишедеценијске напетости између Израела и Палестинаца, званични Београд је више пута мењао курс.
По завршетку Другог светског рата, социјалистичка Југославија, са чије је територије више од 70.000 Јевреја страдало у Холокаусту, подржала је међу првима оснивање Израела 1947. године.
Међутим, односи с Израелом су прекинути 1967. због „спровођења агресије према арапским земљама“. Званично су обновљени 1991, у освит распада Југославије. Данас су односи „јачи него икад“, оценио је Нетањаху после сусрета с Вучићем у Њујорку.
Србија је ове године извезла оружје вредно 23 милиона евра Израелу, показало је истраживање Балканске истраживачке мреже и израелског листа Харец.
Укупна трговинска размена 2023. износила је 112 милиона евра – Србија је извезла робу вредну 75 милиона, највише цигарете, а увезла дупло мање, робе вредне око 36 милиона.
Изазовни период у скоријим односима Београда и Тел Авива био је 2020.
Вашингтонским споразумом Београда и Приштине, потписаним у присуству тадашњег америчког председника Доналда Трампа, предвиђено је да Израел призна Косово, а Србија пребаци амабасаду у Јерусалим, али се ово друго није десило.
Јерусалим, град под контролом Израела, једно је спорних питања у израелско-палестинском сукобу.
Док Израел сматра да је читав Јерусалим главни град земље, Палестинци проглашавају источни део за престоницу будуће палестинске државе.
Израел је 13 година одбијао да призна косовску независност, верујући да би та одлука дала аргумент Палестинцима у захтевима за признање државе.
Палестинске територије
У периоду удаљавања од Израела, Београд се после 1967. приближио Палестини, чланици Покрета несврстаних земаља, чији је Југославија била један од оснивача.
СФРЈ је признала државу Палестину и успоставила дипломатске односе 1989, чак и пре многих арапских земаља.
Палестина није признала Косово.
Трговина се данас заснива искључиво на извозу робе из Србије – током 2023. вредне 783.000 евра. Највише се извозе папирне и картонске кесе и фишеци, као и дрво букве.
Иако се на сајту Министарства спољних послова наводи да се „савремени односи заснивају на традиционалном пријатељству“, Србија је била уздржана када се у Генералној скупштини УН гласало за резолуцију којом се захтева да Израел повуче трупе и оконча „незаконито присуство“ у Појасу Газе и на окупираној Западној обали.
Уследила је одмазда Израела и копнена офанзива на уски приморски појас Газе у којој је до сада погинуло близу 45.000 Палестинаца, према палестинским изворима под управом Хамаса.
Сирија
Модерна Сирија је стекла независност од Француске 1946. године, да би се потом суочила са дводеценијском политичком нестабилношћу и бројним војним ударима и покушајима пуча.Генерал Хафез ал-Асад преузео је власт 1970. и успоставио репресивни политички систем.
После његове смрти 2000, наследио га је син, Башар ал-Асад, чији је режим пао 8. децембра, после 12-дневног напада побуњеника.
Пре више од деценије почеле су демонстрације против председника Асада, које су прерасле у грађански рат. У сукобу је страдало више од пола милиона људи, разорени су читави градови, а у борбе су увучене и друге земље.
И Сирији живе различите етничке и верске групе, попут Курда, Јермена, Асираца, хришћана, Друза и муслимана.
Можда је то разлог што Сирија није признала Косово, али је политички дијалог са Србијом у застоју.
Сирија је деценијама била партнер Југославије у оквиру Покрета несврстаних, а дипломатски односи са Дамаском успостављени су 1946. Ипак, економски односи су заостајали. Већина укупне спољнотрговинске размене 2023. од 31 милион евра, чинио је увоз Србије (29 милиона), убедљиво највише калцијум фосфата и фосфатне креде.
Израел је бомбардовао неколико градова у Сирији у септембру када је убијено најмање 16 људи. Наводни циљ напада је био велики војни истраживачки центар за производњу хемијског оружја.
Сирија је савезник Ирана и непријатељ Израела у актуелном сукобу, а од 1967. је дом стотина хиљада палестинских избеглица. И после пада Асада, израелски авиони гађали су десетине мета у Дамаску.
Нетањаху је наредио војсци да „преузме контролу“ над тампон зоном на Голанској висоравни, која је под окупацијом Израела и Сирије.
Он је рекао да је споразум о прекиду борби са Сиријом, којим је 1974. године успостављена демилитаризована зона, „пропао“.
Израел је заузео Голан од Сирије у завршним фазама Шестодневног рата из 1967. године и једнострано га анектирао 1981. године.
Међународна заједница није признала тај потез, сем Америке 2019. године.
Либан
У сукобе Израела и Палестинаца укључена је и проиранска шиитска партија Хезболах из Либана, на страни Хамаса.
Шиити и сунити, две струје у исламу, сагласне су око основних принципа, попут вере у једног бога, важност пророка и Куран, али се разилазе око питања наследника пророка Мухамеда.
У саставу Хезболаха, на арапском Божје партије, делује и једна од најснажнијих војних формација у држави и њихове трупе размењују ватру са Израелом.
Израел је започео нападе на упоришта Хезболаха у главном граду Бејруту, започевши потом и копнену офанзиву.
Крајем новембра 2024, објављено је примирје између Израела и Хезболаха.
Ова мала медитеранска земља коју окружују Израел и Сирија традиционално је трговинско чвориште Блиског истока, мада је искусила и разарајући грађански рат од 1975. до 1990. године.
И са Либаном се међудржавна трговина – укупно 13 милиона евра током 2023. – заснива на извозу Србије, а највише се продају дуван, цигарете и хемијска вата.
Односи Либана и Србије су пријатељски још из периода Покрета несврстаних, мада се Београд Вашингтонским споразумом обавезао да ће Хезболах прогласити терористичком организацијом.
Иран
Дипломатски односи Југославије и Ирана успостављени су још 1937, а достигли су врхунац за време владавине Јосипа Броза и шаха Резе Пахлавија, који су били и пријатељи.
Док је шах спроводио процес модернизације и вестернизације, после Исламске револуције 1979. и доласка на власт шиитског ајатолаха Хомеинија, дошло је до захлађења односа са Југославијом.Последњих деценија су се односи поправили, а Београд је задовољан „принципијелним ставом Ирана да не признаје независност Косова“.Када се Вучић у Њујорку састао са председником Ирана Масудом Пезешкијаном захвалио се на „доследној и непоколебљивој позицији која говори о пријатељским односима наших народа“.
Тај однос Београд негује држањем по страни у међународним организацијама када се осуђује режим у Техерану.
„Иран је пријатељска земља, ми се нећемо придружити санкцијама, (због развијања нуклеарног програма) разним резолуцијама и декларацијама којима се осуђује Иран“, говорио је Ивица Дачић док је до скоро био шеф српске дипломатије.
Спољнотрговинска размена са Ираном је у 2023. години достигла 45 милиона евра, али Србија много више увози (40 милиона), највише полистирен материјал који се користи за изолацију, као и турбомлазне моторе.
Због богате историје и културе, као наследник моћног Персијског царства, Иран је и данас важан играч на Блиском истоку, са посебним језиком.
У тренутним сукобима, Иран је два пута директно ракетама напао Израел, а све време предводи такозвану Осовину отпора подржавајући и финансијски и војно Хамас и Хезболах.
Саудијска Арабија
Ирански регионални ривал је Саудијска Арабија, а дели их Персијски залив. Моћна краљевина је изградила посебан статус у арапском свету, посебно јер су на њеној територији муслимански свети градови Мека и Медина, а не шкоди ни чињеница да је земља један од највећих произвођача нафте у свету.
У њој се поштује пуританска верзија сунитског ислама – вехбизам, који подразумева оштро кажњавање преступника, некад и јавним одсецање главе, и врло ограничена женска права.
Ипак, пошто су главни купци нафте на Западу, Саудијска Арабија је већ деценијама главни амерички савезник на Блиском истоку.
Билатерални политички односи Србије и Саудијске Арабије су добри, али нису у складу са могућностима, наводи Министарство спољних послова.
Дипломатски односи су успостављени 2013. године, а некадашњи београдски муфтија Мухамед Јусуфспахић постао је први амабасадор Србије у тој земљи.
Спољнотрговинска размена две земље је достигла око 90 милиона евра 2023, а Србија највише извози јабуке и покриваче подова, попут ламината.
У актуелном рату, Израел и Саудијска Арабија имају заједничког непријатеља, Иран.
Иако је Ријад званично објавио да неће успоставити дипломатске односе са Израелом док не буде основана палестинска држава, Нетањаху је земљу уврстио на позитивну зелену мапу.
Ову релативно младу арапску државу окружују Саудијска Арабија и Оман, а излази на Црвено море.
Дуже од деценије трају сукоби у којима је живот изгубило 150.000 људи, а 23 милиона – три четвртине становништва – погођено је кризом. Сукоб је почео као грађански рат, али су га додатно распириле супарничке групе у околним земљама које подржавају различите стране.
Суни у Саудијској Арабији подржавају међународно признату власт у Јемену.
Шиити у Ирану дају подршку Хутима, чији је званични назив Ансар Алах (Божји помоћници).
У септембру 2014. године Хути су заузели јеменску престоницу Сану и свргли званичну владу.
Наредног пролећа, интервенисала је коалиција предвођена Саудијском Арабијом, уз подршку западних земаља, како би свргнуту владу вратила на власт.
Од тада су забележене хиљаде ваздушних напада, али Хути и даље престоницу држе под контролом, а учествују и у сукобима у Израелу.
Хути су стали уз палестински Хамас, нападајући бродове у Црвеном мору у знак одмазде, а недавно им је Израел узвратио јаким ваздушним нападима.
Политички односи Србије и Јемена скоро да не постоје.
Потенцијали за развој постоје, али су, за сада, неискоришћени због „комплексне и неповољне свеукупне ситуације у Јемену“, наводи се на сајту Министарства спољних послова Србије.
Извоз је у 2023. износио 1,9 милион евра – Србија је највише продавала покриваче подова и вафле, обладне и ђубрива.
Из земље која је искусила једну од најгорих хуманитарних криза на свету, Србија је увезла робу занемарљиве вредности 3.400 евра – највише кафу.
Египат
Египат се граничи са Појасом Газе и контролише гранични прелаз Рафа.
Иако изгледа као да сарађује са другим земљама у преговорима да се поново отвори граница за хуманитарну помоћ, влада у Каиру је забринута због потенцијалног егзодуса Палестинаца у Синај и мало је вероватно да ће пружити практичну помоћ.
Са Србијом Египат има традиционално пријатељске односе, успостављене још 1908. године.
Београд и Каиро су били оснивачи и стубови Покрета несврстаних земаља, али је током распада Југославије и ратова дошло до удаљавања.
Када је 2022. после 35 година у Србију стигао председник Египта Абдел Фатах ал Сиси, посету су обележили осмеси, орден и мноштво срдачних порука.
Египат је једно од омиљених одредишта туриста из Србије, а спољнотрговинска размена две земље је прошле године износила око 81 милион евра.
Србија највише извози дуван и цигарете, а увози египатски природни калцијум фосфат, јагоде без шећера и со.
Катар
Једна од најбогатијих држава у региону користи новац од великих резерви гаса за глобално амбициозне пројекте, попут Светског првенства у фудбалу 2022. Катар је прва арапска и муслиманска земља домаћин овом такмичењу.
Глобална медијска мрежа Ал Џазира у власништву је Катара, који подржава палестинску фракцију Хамаса у Гази и исламистичке групе у Египту и Сирији.
Саудијска Арабија је 2017. покушала да изолује ову земљу, наводно да би је приморала да одустане од подршке радикалним и исламистичким групама.
Иако пориче да подржава тероризам, Катар је омогућио лидерима Хамаса да бораве у Дохи од 2012. године, када су морали да напусте Дамаск због грађанског рата у Сирији.
И Исмаил Ханијех, недавно убијени лидер Хамаса, живео је у Дохи, баш као и талибански лидери све док нису повратили контролу над Авганистаном 2021. године.
Овај емират је тако постао кључни играч у преговорима са групама које западне силе сматрају терористима и имале би проблема да преговарају директно, због закона и јавног мњења.
Улогу посредника између Хамаса и Израела, раније традиционално резервисану за Египат, преузео је Катар, простор са највећим америчким војним присуством на Блиском истоку.
Током година је из ове земље одлазила милијарде долара вредна хуманитарна помоћ Палестинцима да би се ублажила последице израелске блокаде Газе.
Новац од нафте и гаса улаже се у државу благостања, те су многе услуге становништву бесплатне или субвенционисане, али организације за људска права често критикују Катар за лоше опхођење према страним радницима.
Србија је успоставила са дипломатске односе са Катаром 1989, али је и данас економска сарадња врло скромна.
Спољно трговинска размена је око 15 милиона евра, а Србија највише извози гориво за млазне моторе и јабуке.
Јордан
Мала арапска држава коју окружују скоро све стране у сукобу – на западу Израел и Западна обала којом управљају Палестинци, на северу Сирија, а на истоку Ирак и Саудијска Арабија, сматра се још једним важним америчким савезником.
Од 11 милиона становника Јордана, два милиона су палестинске избеглице и 1,4 милион Сиријаца.
Политички односи Србије и краљевине Јордан су добри, а успостављени су 1951.
Постоји обострани интерес за војну и полицијску сарадњу Београда и Амана, као и у области саобраћаја, наводи МСП. Током 2023. године извоз Србије износио је 4,2 милиона евра – највише сунцокретово уље, црева за кобасице и гуме, а увезена је роба од 2,2 милиона евра.
Турска
Председници Србије и Турске редовно се састају, а током последње посете Реџепа Тајипа Ердогана Београду, најављено је да ће јачати и војна сарадња две земље.
Србија је Турској извезла „огроман број граната“, рекао је Александар Вучић у октобру. Турски председник, којем је ово била трећа посета Србији у последњих пет година, односе две земље окарактерисао је као „златно доба“.
У Србији ради 895 турских фирми и спољно трговинска размена је 2,2 милијарде евра – увози се роба вредна пола милијарде, а извоз је чак 1,7 милијарди евра.
Турска је у мају обуставила сву трговину са Израелом – вредну седам милијарди долара – због офанзиве на Газу, наводећи да се „хуманитарна трагедија погоршава“.
Иако је била прва већинско муслиманска земља која је 1949. године признала Израел. односи су се током деценија драстично мењали.
Данас Ердоган све жустрије критикује Израел, а Нетањахуа је више пута упоредио са Адолфом Хитлером, Бенитом Мусолинијем и Јосифом Стаљином, назвавши га „касапином Газе“.
Нетањаху је одговорио да је Ердоган последњи човек који Израелу може да држи „лекције о моралу“, јер „подржава масовна убиства и силовања које спроводи Хамас, а негира геноцид над Јерменима и масакре над Курдима (националним мањинама) у сопственој земљи.“
Ирак
Београд и Багдад су успоставили дипломатске односе 1958. године. Србија данас посебно цени што Ирак није признао Косово, вероватно због домаћих прилика.
Ирак, место настанка неких од најранијих познатих цивилизација, бојно је поље још од свргавања Садама Хусеина 2003. године, а претходно су земљу исцрпеле дугогодишње санкције.
Владе углавном предвођене шиитима се последње две деценије боре са бројним побуњеничким групама, попут екстремистичке Исламске државе која је на врхунцу моћи контролисала највећи део Сирије и Ирака.
Нестабилност и криза спречавају да се обнови привреда, иако Ирак има друге највеће резерве сирове нафте на свету.
Мада је мисија западних сила у Ираку формално завршена 2021. у земљи је остало 2.500 америчких војника за борбу против Исламске државе. Побуњеничке групе у Ираку део су такозване Осовине отпора Израеалу коју подржава Иран.
Србија увози значајне количине нафте из Ирака – у вредности од 790 милиона евра, а највише извози војну робу, вредну 1,3 милиона евра.
Авганистан
Привреда и инфраструктура ове земље су у расулу, а бројни становници су избегли током хроничних, вишедеценијских сукоба.
Десетине хиљада Авганистанаца прешле су такозваном Балканском рутом преко Србије, бежећи од сукоба и немаштине.
Овом планинском земљом без излаза на море управљају Талибани, који су наметнули строгу исламску владавину после разорног грађанског рата.
Талибани су се појавили током отпора совјетској окупацији крајем 1980-их , када и Ал Каида, терористичка организација која је извела напад на Америку 11. септембра 2001.
Са власти су збачени 2001, инвазијом коју су предводиле САД после овог напада.
Када су америчке снаге напустиле Авганистан 2021. Талибани су се вратили и преузели скоро целу земљу, мада се и даље сукобљавају са преосталим ћелијама Исламске државе у појединим областима.
Са државом која је годинама важила за највећег светског произвођача опијума Србија има слабо развијену трговину, иако су дипломатски односи Београда и Кабула успостављени 1954. Током 2023. укупно је износила 488.000 евра
Србија много више извози, и то тегљаче за приколице и дизел камионе.
УАЕ
Ова заливска земља је током 20. века прерасла у један од најважнијих економских центара Блиског истока.
Пре него што су откривена налазишта нафте 1950-их, привреда је зависила од риболова и индустрије бисера. Почетак извоза нафте 1962. године пратио је привредни и друштвени процват.
Емирати су, и поред конзервативног приступа Курану, једна од најлибералнијих земаља у Заливу, отворена према другим културама и верама.
Последњих деценија су постали регионално трговинско и туристичко средиште, а њихове фирме улажу широм света.
Са Федерацијом седам емирата – Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Рас ул Хајма, Фуџејра, Аџман и Ум ал Куваин – Србија је успоставила дипломатске односе 2007. године.
У суретима председника Вучића са шеиком Мухамедом бин Заједом Ал Нахјаном, кога назива „пријатељем“, ретко се помиње да су Емирати међу првима у арапском свету признали Косово.
Фирме из Емирата улажу у Србију
Упркос томе, фирмама из Емирата широм су отворена врата српске привреде. Етихад је купио акције српске националне авиокомпаније и настала је ЕР Србија. Игл Хилс је инвеститор амбициозног и контроверзног пројекта читавог стамбеног насеља Београд на води.
Фирме из УАЕ приватизовале су јавна предузећа попут Луке Нови Сад и Привредног комбината Београд (ПКБ)
Две земље сарађују и војно, па је Србија 2023. у ову земљу извезла 111 милиона евра робе, од чега је 25 милиона била војна – муниција и оружје.
Иако не учествују директно у сукобима на Блиском истоку, Емирати финансирају политички мотивисане атентате у Јемену, показала је BBC истрага.
УАЕ су регрутовали бивше чланове Ал Каиде да се боре против Хута, иако су против њих, као и Исламске државе и сличних екстремистичких група.
Влада УАЕ негирала је наводе BBC истраге да је извршавала атентате на особе које нису имале везе са тероризмом, оценивши их „лажним и без основа“.
У време првог Трамповог мандата, Израел и УАЕ су 2020. постигли договор о нормализацији односа, чиме су Емирати купили улазницу за Нетањахуову зелену мапу сарадничких земаља.
