У току офанзиве на Солунском фронту, немачки штабови, а касније и немачки историчари рата, сву кривицу за слом Централних сила сваљивали су на Бугаре који су одмах капитулирали, међутим за пораз у одлучујућој бици за Ниш, поражени су управо немачки официри и војници.
Тако је у заповести трупама немачке 11. армије, њен командант генерал фон Штојбен, упозорио је да сваком официру и војнику треба да се „уреже у главу да се у Србији брани опстанак немачког рајха и аустроугарске“.
Како је војвода Петар Бојовић прегруписао српску војску?
Војвода Петар Бојовић, пред одлучујући напад за ослобођење Ниша, одлучио је да прегрупише Прву армију и да непријатеља нападне између западне обале Мораве и Пасјаче, а Моравска дивизија је добила задатак да овлада висовима на Селичевици, ангажује сву артиљерију и да са југа продре ка Нишу.
Он је знао да је морал српских трупа био велики, а жеља да се истраје и ослободе ропства своји најмилији толико велика да је свака пушка тада представљала митраљез.
Неодобравања од стране генерала Франша д`Епереа
Оваква намера војводе Бојовића да српским снагама, које су незадрживо продрле далеко испред савезничких војника, самостално отпочне напад на Ниш наишла је на неодобравање генерала Франша д`Епереа, врховног команданта савезничких армија на Солунском фронту.
Он је захтевао од српске Врховне команде да Прва српска армија прво утврди заузете положаје испред Ниша и да сачека долазак Друге српске армије и осталих савезничких дивизија. Међутим, Врховна команда је прешла преко овога упозорења, а војводи Бојовићу је одобрено да отпочне напад за ослобођење Ниша.
Прва армија је отпочела напад на Ниш
Немачки напори да отпором код Кочана зауставе напредовање Прве армије завршили су се потпуним неуспехом. Наредног дана, 10. октобра, борба је добила драматичан обрт. Моравска дивизија је добила обавештење да је непријатељ усредсредио своју пажњу на одбрани комуникација.
То је ослабило одбрану Селичевице, коју је Моравска дивизија незадрживо заузела и отворила пут за дубоки продор ка Нишу, док је артиљерија Моравске дивизије жестоко тукла пут Ниш – Сићево. Генерал Штојбен је истог дана одлучио да напусти Ниш, повуче трупе и покуша да организује отпор.
У току 11. октобра водиле су се оштре борбе на читавом фронту Прве армије. Моравска дивизија је протерала непријатеља са леве обале Ниша. Повлачењем на десну обалу Нишаве немачко – аустроугарске снаге су задржале у својим рукама само јужни део града. Уочивши намеру команданта Прве српске армије да заокружи десно крило 11. армије, Штојбен је наредио евакуацију Ниша, тако да уличних борби није било у већој мери.
12. октобра 1918. године јединице у саставу Прве армије ушле су у Ниш
На челу српских трупа које су улазиле у ослобођени Ниш ишла је музика 2. Гвозденог пука Моравске дивизије, коју су Нишлије познавале још из предратних године, када је свирала по парковима и на свечаностима у граду, али и у току рата свирала је у свим борбама које је пук водио, од Солуна до Ниша, бодрила борце пред сваки јуриш. Музика 2. Гвозденог пука Моравске дивизије силазила је са Бубња у свој град.
Раније у току дана, око 10 часова, 12. октобра, Врховна команда наредила је командантима српске армије: „При ослобађању наше територије од непријатеља треба тежити да се вароши и уопште насељена места што више поштеде рушења и штете. Ради тога, избегавати директне нападе на насељена места и старати се да се она освоје обиласком и дејством са стране. Борбе у насељеним местима избегавати по сваку цену, па ма се нешто и изгубило у времену. Врло је корисно, изненадним нападима у бок и позадину неатерати непријатеља да брзо евакуише насељена места, како неби имао времена да их руши нити пали.”
Иначе, трупе српске армије на нишком фронту заповест команданта Прве српске армије војводе Петра Бојовића, да ујутру предузму најенергичнија гоњења непријатеља за ослобођење Ниша, примиле су 11. октобра, у току вечери, око 23 часа, и већ следећег дана, 12. октобра, пред мрак, предњи делови дивизијских колона избили су северно од Ниша на линију Виник – Чамурлија.
Борбе за ослобођење Ниша завршене су октобра 1918. годинe
Српска армија победила је надмоћне немачке снаге и код Ниша захваљујући, пре свега, високом борбеном моралу својих војника и старешина и њиховој жељи да што скорије ослободе своју домовину.
Ослобођењем Ниша трупе Прве српске армије пресекле су линију Беч – Софија – Цариград и онемогућиле Немачкој и Аустро-Угарској стварање новог фронта у Србији.
Борбе за ослобођење Ниша изазвале су велике симпатије у целом свету. Лист „Густава Ервеа” писао је, поводом ових победа, да су Срби, ослобађајући своју земљу у току офанзиве створили „највеће напредовање савезника у овом рату”, а „Дејли Експрес” је истицао да „резултат ових победа, који нарочито претеже, јесте тај да Срби победоносно улазе у своју земљу, што ће још једном учинити да Аустија задрхти од ове војске.” Иначе, лондонска штампа је описивала „напредовање Срба ка Дунаву као посмртно звоно за Аустро-Угарску империју”.
