У научним круговима, естрадиол је одавно познат као кључни хормон у репродуктивном здрављу. Све је више доказа, међутим, који га стављају у центар пажње и када је реч о мозгу.
Естрадиол, као најмоћнији и најзаступљенији представник класе естрогена, присутан је у организму оба пола и игра далеко сложенију улогу од оне која му се традиционално приписивала. Научници данас све више истражују његову функцију као неуроактивног стероида – молекула који делује директно на мождане путеве и утиче на наше ментално стање, понашање, па чак и капацитете за учење и памћење.
Естрадиол, показују студије, учествује у модулацији сложених неуротрансмитерских система у мозгу, укључујући путеве хормона среће – серотонина, допамина и глутамата. Ови системи играју кључну улогу у контроли емоција, осећају награде, сексуалног понашања и когнитивних функција.
Кроз свеобухватан преглед савремене литературе, истражују се бројни начини на које естрадиол утиче на поменуте неуротрансмитере, осветљавајући његову вишеструку и динамичну улогу.
Експерименти на моделима глодара, попут оних који укључују уклањање гонада (гонадектомију), показали су како хормонске промене могу преобликовати мождана неуронске мреже и њихове функције.
Посебно је значајно што естрадиол делује путем три различита рецептора: естрогенских рецептора алфа (ERα) и бета (ERβ), као и Г протеином повезани рецептор (GPER).
Активација ових рецептора, нарочито путем специфичних стимулатора, пружа обећавајуће терапијске увиде у могућности регулације мождане хемије – посебно код стања изазваних хормоналним дисбалансима или неуролошким поремећајима.
Иако су истраживања на људима још увек ограничена, транслациона наука која повезује основна и клиничка истраживања, отвара врата разумевању како се ови механизми могу применити у лечењу поремећаја расположења, когнитивних дисфункција и неуродегенеративних болести.
Овај свеобухватни приступ омогућава дубље разумевање како физиолошки, тако и патофизиолошких процеса у мозгу. Разоткривањем сложености утицаја естрадиола на регулацију неуротрансмитера, овај приступ доприноси унапређењу ове области и поставља основу за будућа истраживања и разумевање односа између естрадиола и неуронских мрежа, као и њихове укључености у поремећаје можданих функција.
