Почетна » Наука » Како енергија ветра да буде друштвено прихватљива?

Један од најефикаснијих облика

Како енергија ветра да буде друштвено прихватљива?

Међународни тим истраживача уз учешће бечког Универзитета за природне ресурсе и бионауку (БОКУ) истражио је утицаје енергије ветра на животну средину, друштво, економију и право, сажео их у 14 категорија и пружио основу за политичке одлуке.

Енергија ветра једна је од најефикаснијих облика производње обновљиве енергије и значајно доприноси успеху енергетске транзиције. Међутим, могући еколошки, друштвени и економски утицаји ветрогенератора су друштвено-политички контроверзни. Због тога су 24 међународна истраживача и стручњака за енергију ветра анализирали 400 студија и сумирали истраживања.

Негативни утицаји на животну средину, животињски и биљни свет, због изградње инфраструктуре или потешкоће у рециклирању лопатица ротора и даље су у фокусу научног интересовања. Потенцијални утицаји енергије ветра на људско здравље због буке или сенке су, с друге стране, дубоко укорењени у друштвеним дебатама. Међутим, емисије буке су занемарљиве у поређењу са саобраћајем, а правилно позиционирање ветротурбина може ефикасно спречити буку и сенке, тврде научници.

Такође, енергија ветра утиче и на некретнине и туризам, али су у научној литератури нејасни. Још један разлог зашто ветрогенератори нису друштвено прихваћени односи се на естетски утицај на пејзаж, који се различито вреднује у различитим регионима. Да би се повећала прихваћеност енергије ветра, тренутно су популарне компензације становницима у околини како би се надокнадили могући негативни монетарни ефекти. С друге стране, бројне студије истичу проблем власништва над земљиштем.

„Прихваћеност у јавности је генерално висока, на пример, 60 одсто становништва Швајцарске подржава ветрогенераторе у будућем миксу електричне енергије, али на локалном нивоу често постоји отпор. Показало се да прихваћеност ветротурбина расте када локална заједница има користи, на пример кроз финансијско учешће у пројекту или када се отварају радна места за локалну економију. Не ради се само о техничким пословима – ветропаркови могу бити и атрактивне туристичке дестинације”, објашњава Рушел Меккена, професор за анализу енергетских система на универзитету „ЕТХ Цирих”.

Извор: Политика

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.