Српски писац, преводилац и политичар Јован Хаџић /1799-1869/, познат и као Милош Светић, аутор Грађанског законика Кнежевине Србије и први предсједник Матице српске.
Хаџић је био противник Вука Караџића јер је, за разлику од њега, бранио етимолошки правописни принцип и негирао фонетски.
Сматрао је да књижевни језик треба обогатити славеносрпским /славјаносербским/ ријечима. Био је адвокат, директор гимназије у Новом Саду и радио је на изради Грађанског законика Србије.
Уређивао је „Сербски летопис“ и „Голубицу“, те покренуо часопис „Огледало сербско“.
Хаџић је писао поезију у псеудокласицистичком стилу и преводио писце античке Грчке и старог Рима, као и њемачке ауторе, укључујући Јохана Волфганга Гетеа.
Преводио је: Хомера, Квинта Хорација Флака, Публија Вергилија Марона, Марка Валерија Мартијала, Јохана Волфганга Гетеа, Готхолда Ефраима Лесинга, Фридриха Шилера и Јохана Готфрида Хердера
