Певач народне музике из Призрена, Јордан Николић, рођен је 11. маја 1933. у царском граду, а упокојио се 26. априла 2018. године у Београду. Публика ће га памтити по изузетној интерпретацији песама са Косова и Метохије, којима је посветио читав свој уметнички век.
Низ најдивнијих старосрбијанских песама препознајемо управо по Николићевом моћном извођењу. Да није било њега, многи данас вероватно не би ни били свесни постојања аутентичног српског фолклора КиМ-а, а многе песме којима се данас дичимо као бисерима националне културе биле би заборављене.
Образовање и рани уметнички пут
Јордан Николић је високо образовање стекао на Филолошком факултету у Београду, где је дипломирао југословенску књижевност и српскохрватски језик.
На почетку каријере победио је на Такмичењу градова Србије, певајући наполитанске канцоне, због чега је добио надимак Јордан Наполитанац. Прве песме снимио је 1961. године за Радио Приштину, а 1968. и за Радио Београд.
Сарадња са највећим народним ансамблима
Наступао је са Великим народним оркестром под управом Радета Јашаревића, а касније и Љубише Павковића, као и са Народним ансамблом под вођством Бранимира Ђокића.
Прву плочу снимио је за ПГП РТБ и то са грчким песмама, док је наредну објавио са нумерама из Србије и Македоније, у дуету са Даницом Обренић.
Посвећеност песмама Косова и Метохије
Од када се са својом супругом Лидијом Шестоперовом доселио у Београд из Призрена 1979. године, Јордан Николић је певао и снимао искључиво народне песме са Косова и Метохије, према записима етномузиколога Миодрага Васиљевића.
До одласка у пензију, 1996. године, радио је као новинар и лектор у новинама Гоша и Радио Гоша.
Пре доласка у Београд, 18 година је провео као музички уредник у Радио Приштини, у чијој је фонотеци остало 55 косовских народних песама које је снимио, док је у Радио Београду сачувано 73 његове нумере.
Био је то царски глас царског Призрена и достојан посредник мелодијске дубине и пуноће музичког наслеђа српског Косова и Метохије који нам је заувек приближио песме као што су „Маријо, дели бела кумријо“, „Удаде се, Јагодо“, „Ој, голубе“, „Сву ноћ ми билбил препева“, „Записано је у времену“ итд.
