Теја Дора с пјесмом „Рамонда“ представљаће нас на Евровизији, а необичан лила цвет је изнова заинтригирао Србију.
Мале љубичасте цветове Наталијине рамонде, о којима пева Теја Дора, углавном виђамо на прославама Дана примирја у Првом свјетском рату, али ових дана цвјетови те ријетке биљке, као и српске рамонде могу се видјети у Јелашничкој и Сићевачкој клисури. Поменуте клисуре, према речима стручњака Завода за заштиту природе, једина су места у Србији у којима се на истом простору, једна поред друге, могу наћи српска и Наталијина рамонда
Разлика између Наталијине и српске рамонде
Обе биљке ботаничари називају „феникс“ биљкама јер могу да оживе малтене од капи воде, иако су претходно биле потпуно сасушене месецима или годинама.
„На први поглед нема разлике између тих биљака, али постоји када мало боље погледате. Основна разлика је у распореду круничних листића. Код српске рамонде крунични листичи су потпуно раздвојени, док се код Наталијине рамонде крунични листићи преклапају“, рекла је за Нову стручни сарадник Завода за заштиту природе Драгана Недељковић.
Она је казала да су обе биљке терцијарни реликти, што значи да су преживеле ледено доба до данашњих дана. Углавном их можемо срести у клисурама и кањонима, јер су то места која су током леденог доба сачувале биљке из рода рамонда. Српску рамонду, додала је, открио је средином 19. вијека ботаничар Јосиф Панчић на Ртњу, док је Наталијину рамонду нешто касније на подручју Јелашничке клисуре открио љекар Сава Петровић.
Зашто се Наталијина рамонда тако зове
”Српска рамонда добила је тај назив јер је откривена на подручју Србије док за Наталијину рамонду круже приче да је добила тај назив јер је доктор Петровић, који је радио као лекар на двору краља Милана Обреновића, био потајно заљубљен у у краљицу Наталију. Прича се такође да је Јосиф Панчић, који је са Петровићем заједно радио на детерминацији врсте, имао идеју да та рамонда добије назив рамонда нисана, пошто је откривена у околини Ниша“, навела је Недељковић.
Према њеним речима, српска рамонда је нешто распрострањенија на Балканском полуострву и може се наћи, осим у нашој земљи и у Северној Македонији, Грчкој, Албанији и Црној Гори, док се Наталијина рамонда може наћи у Србији, Северној Македонији и Грчкој.
„Феникс биљке“
Богосав Стојиљковић, млађи стручни сарадник Завода за заштиту природе, казао је да су Наталијина и српска рамонда биле широко распрострањене на овим просторима, док је још владала тропска и суптропска клима. Међутим, током дуге геолошке историје, дошло је до промене климатских услова и рамонде су једино уточиште нашле у клисурама.
„Наталијина и српска рамонда у последње време имају неку тенденцију опадања броја (бројности), али је изузетно мала с обзиром да углавном траже станишта која су неприступачна. На мјестима гдје је доступна људима, углавном је угрожавају колекционари биљака, који је сакупљају за хербаријске збирке или за неку врсту илегалне трговине“, изјавио је Стојиљковић.
