Наши стручњаци су пронашли решење, како да простирка уместо на отпаду после компостирања и технолошке обраде, постане храњиви супстрат погодан за биљке, житарице, воћњаке, али и за јаловишта
Како од живинскe простиркe, практично отпада који настаје после циклуса това пилића и заврши на депонији, направити нов производ којим се постиже уштеда енергије и смањује загађење воде, ваздуха и земље, био је проблем који су успешно решили млади стручњаци фирме „Мивака”.
Истина, решење су тражили и унапређивали готово шест година, али се вишеструко исплатило: њихова технолошка иновација проглашена је за најбољу у 2023. години у конкуренцији више од 170 учесника надметања. Зове се „прерада нус производа животињског порекла у чврсто органско ђубриво”.
Поред награде, потврда успешног рада је и потражња за овим органским ђубривом у земљи и иностранству.
Успели смо да оно што је представљало отпад преведемо у производ и направимо један комплетно заокружен систем производње – објаснио је током одржавања недавног сајма „Агро Београд 2023” Душко Веселичић, инжењер електротехнике и један од аутора иновације.
Око њиховог штанда тискали су се знатижељни посетиоци да чују причу, привучени изложеним супстратима од простирке до ђубрива.
Иновација је прво простирка која се користи приликом това пилића: ту немамо конкуренцију. То је нешто потпуно ново. Од ње настаје чврсто ђубриво. Таквих ђубрива већ има на тржишту, али се наша микробиолошки разликују и ту смо у предности – истиче Веселичић.
Истраживање су започели 2012. године, а већ 2018. добили дозволу за производњу и регистровали погон. Потражња за овим органским ђубривом је већ толико нарасла да планирају скоро отварање нових погона. Имају својих 600.000 бројлера (товних пилића) годишње, али и кооперанте. Идеја је да се сви који се баве живинарством повежу.
– Сада радимо у кооперацији с „Перутнином Птуј”. Они су највећи произвођач живине у овом делу Европе и не прерађују простирку на њиховим фармама. У преговорима смо да ускоро кренемо у заједничку изградњу постројења – најављује наш саговорник.
Он појашњава да циклус започиње од прављења простирке коју производе од нус производа дрвне индустрије. За то није потребна никаква специјална опрема, само наткривен простор. Веселичић подсећа да се на већини фарми и данас користи слама, а тај стајњак је касније неупотребљив.
Простирка треба да апсорбује влагу у што већем степену и да се лако суши, што је овом иновацијом постигнуто. Од садржаја влаге у простирци зависи колико ће бити амонијака и прашине, а то утиче на здравље живине.
По завршетку това пилића објекат се чисти. Скида се простирка и шаље на компостирање, које траје од 45 до 90 дана у зависности од временских услова. Када је завршено, на реду је добијање пелата. У погону се наставља прерада стајњака у чврсто органско ђубриво технологијом којом се чува храњива вредност за оранице, засаде, пластенике.
Даје и објашњење како се користи:
– У саксију с биљкама стави се шака пелата. Има непријатан мирис и не препоручује се за собно биље у затвореном простору, али може да се користи за биљке на балкону.
Веселичић објашњава да коришћење органског ђубрива њихове робне марке на већим површинама зависи од културе: у ратарству се користи од 600 до 800 кг по хектару, у повртарству од 1.200 до 1.800 кг или две тоне по хектару, на отвореном. У затвореном простору иде се и до 2,5 тоне по хектару у пластеницима и стакленицима. Баца се, једном годишње, на јесен или у пролеће, пред основну обраду. Примена ових ђубрива не искључује додавање минералних ђубрива, али значајно умањује.
– Ово је природан органски производ дозвољен и одобрен за употребу у органској производњи. Препорука је да се уноси сваке године. Хранљива својства остају око три године, прве се искористи највише – 60 одсто, око 30 у другој и остатак у трећој – објашњава он.
Занимљив је податак да се ово ђубриво од прошле године користи у санацији рудних пепелишта и јаловишта. Ђубриво се меша с јаловом земљом и семеном траве, па наноси на јаловиште и на тај начин се поправља физичко-хемијски састав.
– Радили смо на санацији јаловишта у Бору и Мајданпеку и месец дана након садње површина је била потпуно зелена. У сарадњи с Пољопривредним факултетом покушавамо да решимо проблем пепелишта код Лазаревца – наводи наш саговорник.
Кад се све ово узме у обзир, само од себе се наметне питање цене.
– Пелат је у старту скупљи ако поредимо јединицу мере у односу на стајњак. Али се далеко мање примењује у односу на стајњак, мање је употребе машина, људства, енергената… Када све то саберемо, ово је повољније – уверава Веселичић.
