Замислите да попијете пиће из пластичне флаше, убаците је у компост и кроз месец дана, она потпуно нестане. Захваљујући кинеским научницима, то би у будућности могло да се оствари.
У свету у којем гомиле пластике виђамо на сваком кораку – на санитарним и дивљим депонијама, по градовима и шумама, па и како плута по океану у форми Великог пацифичког тепиха смећа – оваква пластична флаша делује као амбициозна, идеалистичка замисао једног утописте.
Оваква пластика је на корак до реалности
Међутим, таква пластика корак је ближе реалности. А кључ њеног убрзаног распадања лежи у томе што садржи „семе сопственог уништења”.
Науци је од раније познато да одређене бактерије једу пластични отпад, спречавајући да опстаје у животној средини. Истраживачи са Кинеске академије наука искористили су споре тих бактерија, уградивши их у чврсту пластику која остаје нетакнута док споре не оживе.
Шта су споре?
Споре су заправо успавани облик неких врста бактерија до чијег формирања долази у недостатку хранљивих материја или због других неодговарајућих околности. Веома су отпорне и могу да преживе бројне изазове: од високих температура до антибиотика и осталих штетних хемикалија.
У овом неактивном стању, бактерије могу да остану годинама, па и вековима, а до поновне активације долази када се опет успоставе повољни услови у животној средини.
У свом експерименту, научници из Кине употребили су бактерију Bacillus subtilis која је модификована тако да лучи ензим за разградњу пластике познат као липаза BC. Изложили су је стресу, односно јонима тешких метала, након чега су микроби формирали споре.
Како функционише ова пластика?
Добијене споре потом су помешане са куглицама биоразградиве PCL (поликапролактон) пластике. Смеша је напослетку растопљена и обликована да би се добили комади чврстог материјала.
На тестовима, током свакодневне употребе, ова „пластика која живи” показала се као обични PCL.
Али када би њена површина дошла у контакт са одређеним ензимом, споре затворене унутра би оживеле и почеле би да луче липазу BC, деградирајући пластику за свега шест до седам дана.
Оживљавање спора дешава се и при компостирању
Оживљавање спора дешава се и при компостирању. Узорци материјала стављени у земљиште разградили би се за између 25 и 30 дана. То је брже у односу на друге типове биоразградиве пластике код којих овај процес може да потраје скоро дупло дуже.
Иако је студија објављена у научном часопису Nature Chemical Biology само доказала концепт, пластика са бактеријама могла би да буде једно од занимљивих решења за растуће загађење.
Тим са Кинеске академије наука нада се да ће својим радом инспирисати проналазак одрживих, биоразградивих материјала који неће загађивати планету вековима после само једне употребе, преноси Science Alert.