Чудотворна икона „Умекшање злих срца“ нас подсећа да је циљ хришћанског живота преображај и омекшање срца како би оно постало плодна земља за Духа Светога.
Пред верним народом стоји светиња која својим присуством благосиља сваки део света којим пролази – чудотворна икона Пресвете Богородице „Умекшање злих срца“
Ова икона је истински чудесна, не само по својој лепоти, већ по својој мисији: она неуморно ходи свим континентима, сведочећи да Мајка Божија брине о свакој дути, нарочито оној која је притиснута теретом болести или унутрашње туге.
Назив „Умекшање злих срца“ дубоко је повезан са болом који је Пресвета Богородица носила током читавог свог земаљског живота, а посебно у тренутку под Крстом на Голготи. Тада је Њено срце заиста било „прободено“ мачем састрадавања са Свима нама. Историјски записи сведоче да је глас о њеној моћи снажно одјекнуо 1830. године у граду Волођи, када је након литијуме са овом иконом епидемија колере нестала за неколико дана. Они који јој приступе често сведоче о осећају да је икона – жива.
Поштовање икона јесте сам темељ Православља и залог наше победе кроз историју. Кроз њих се остварује конкретно општење са Богом, а благодат која се кроз њих пројављује има моћ да исцели човека који им приступа са вером. Свака православна кућа, поред иконе крсне славе, треба да има и лик Пресвете Богородице, јер је Она заштитница мајки, болесних и свих који носе свој животни крст.
Искуства са Свете Горе и из великих руских светиња, попут манастира Светог Серафима Саровског или блажене Матроне Московске, потврђују ову тајну: људи у храмове улазе смркнути и духовно пали, а излазе радосни и исцељени. Управо ту радост доноси и ова икона – прилика је да се омекшају наша срца како би постала „добра земља“ из јеванђељске приче, способна да донесе плод благодати.
Као што је Свети Серафим Саровски поучавао да је смисао живота задобијање Духа Светога, тако и ова светиња позива верне на препород. Она нас учи да будемо људи меких срца у којима благодат Божија може слободно да делује. Праштајући једни другима, припремамо своје биће да га Пресвета Богородица непрестано духовно руководи.
