Државе чланице ЕУ имају право да уведу забрану из разлога јавног здравља, а све више њих то и чини – Литванија и Летонија су је увеле још пре десет година
Стална известитељка Европског парламента за безбедност хране Биљана Борзан упозорила је да се Бугарска придружује низу држава које су увеле забрану продаје енергетских пића деци. Она је упозорила да Хрватска то и даље не чини иако је научни и политички консензус о штетности тих пића за малолетнике све јачи. Таква одлука се, рекла је она, у многим земљама и даље одлаже на штету деце.
– Не постоји ниједан ваљан разлог да Хрватска и даље буде слепа тачка на европској мапи заштите деце. Више није питање хоћемо ли нешто предузети, него зашто упорно нећемо – изјавила је заступница у Европском парламенту која годинама упозорава на опасности које енергетска пића представљају за децу и младе. Државе чланице ЕУ имају право да уведу забрану из разлога јавног здравља, а све више њих то и чини. Литванија и Летонија је увеле још пре десет година, а сада им се придружују и Бугари. У Мађарској је забрана ступила на снагу почетком јуна, а у Бугарској од ове недеље енергетска пића неће моћи да се продају деци.
– У међувремену, Влада се већ седам година крије иза наводне потребе за ’додатним истраживањима’. И то након што смо у Сабору још 2018. добили одбијеницу уз аргумент да „нема научних података” о штетности пића која садрже 300 милиграма кофеина по литру и која пију деца од 10 година – подсетила је Борзанова. Данас се, према њеним речима, више не говори о истраживањима, него о чињеницама да чак 86 одсто 16-годишњака у Хрватској конзумира енергетска пића, а готово половина њих то комбинује са алкохолом. Забрињавајуће је и да више од 50 одсто деце млађе од 12 година већ пије те напитке. Сваким даном расте број деце с прекомерном тежином, зависности од кофеина и ризичног понашања које је повезано с конзумацијом ових пића.
– Чули смо да немамо довољно дефинисан правни оквир, да не знамо шта је енергетско пиће, да се не може доказати њихова штетност. А истовремено земље с пуно мање ресурса и политичког отпора уводе забране за неколико месеци. Ако може Бугарска, зашто не може Хрватска – пита Биљана Борзан. Ситуација није ништа боља ни у нашој земљи. Енергетска пића се конзумирају без контроле и никаквих забрана нема, а последице могу бити врло забрињавајуће. Једна лименка енергетског пића има од 80 до 300 милиграма кофеина. Одраслој особи не смета ако дневно унесе у организам 200 до 300 милиграма, што су отприлике две шоље црне кафе. Према подацима Европске агенције за безбедност хране, 68 одсто младих између 10 и 18 година пије енергетска пића, као и 18 одсто деце млађе од десет година иако на лименци пише да није за млађе од 18 година. Не постоји горња граница за кофеин код деце испод 13 година, а опет Америчка асоцијација педијатара каже да деца од осам до 13 година могу неких 100 милиграма кофеина у току дана да унесу, али проблем је што кофеина нема само у енергетским пићима и кафама. Већина малолетника је, према неким истраживањима, макар једном пробала неко енергетско пиће иако то већина не жели да призна. Прекомерна употреба може да изазове несаницу, нервозу, гојазност, срчане проблеме и да лоше утиче на ментално здравље. Комбинација са алкохолом је најштетнија, а тако се најчешће конзумира на журкама. Мишљење и овдашњих стручњака је да би ову област требало регулисати законом и на тај начин ограничити или потпуно забранити употребу ових производа.
