Компаније које увозе на тржиште Европске уније од данас су у обавези да плаћају карбонску таксу (ЦБАМ) у износу до 85 евра по тони угљен-диоксида који се емитује при производњи робе, а Србија је истовремено увела наплату националног пореза у износу од четири евра по тони, чиме се смањује обавеза увозника у ЕУ и спречава двоструко опорезивање истих емисија.
Емисије угљен-диоксида све више утичу на глобално загријавање и климатске промјене, а највећи дио тих емисија долази из енергетски интензивних индустрија, попут производње цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије.
Из тих разлога, Европска унија је од 1. јануара почела са пуном примјеном ЦБАМ механизма, односно прекограничног опорезивања угљеника, а Србија са наплатом националног пореза домаћим произвођачима.
Циљ овог механизма има упориште у климатској регулативи, која налаже постизање климатске неутралности европског континента до 2050. године.
Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је раније за Танјуг да је ово прилика за унапређење декарбонизације на територији наше земље и навела да ће се приход од ових такси реинвестирати у зелене пројекте.
„Наравно и у повећање буџета“, рекла је Павков.
Министарка је тада објаснила да је идеја ЦБАМ механизма да се изнивелишу цијене угљеника оних производа који су произведени на територији Европске уније и оних производа који се увозе на територију ЕУ из земаља које нису чланице Уније.
„Ова нова регулатива је важан корак ка усаглашавању са системом трговине емисијама, који функционише само за чланице ЕУ и у том смислу ЦБАМ (Царбон Бордер Адјустмент Мецханисм) представља прелазно рјешење како би се привреда фактички прилагодила за све оне земље које су или кандидати за чланство или које су већ врло близу да постану чланице ЕУ, или оне које нису на том путу, а своје производе пласирају на тржиште ЕУ“, навела је Павков.
Национални порез на емисије угљен-диоксида Србија регулише кроз два закона – Закон о порезу на емисију гасова са ефектом стаклене баште и Закон о порезу на увоз угљенично интензивних производа.
Србија је прва земља на Западном Балкану и прва земља чланица Енергетске заједнице која је испунила један од најважнијих предуслова за примјену овог пореза. Ријеч је о такозваном МРВА систему, односно систему за мониторинг, верификацију и извјештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште.
Србија је од 2023. године, уз подршку Швајцарске и Привредне коморе Србије, припремала домаће произвођаче за извјештавање у складу са захтјевима ЦБАМ уредбе, како српски привредници не би изгубили конкурентност на тржишту Европске уније.
Уредба ће највише погодити произвођаче цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије, али се тачан број тих привредних субјеката у Србији још увијек не зна.
„Ми јасно и прецизно знамо ко су ти правни субјекти. Они су врло припремљени и знају шта их чека од 1. јануара већ скоро двије године. Јасна и прецизна анализа, вјерујем, биће у неком наредном периоду када сам механизам ухвати одређени замајац“, рекла је Павков.
Министарство заштите животне средине ће у сарадњи са осталим министарствима пратити ситуацију на тржишту како би спријечило двоструко опорезивање српских привредника, односно плаћање истих емисија угљен-диоксида и кроз порез у Србији и кроз ЦБАМ механизам у ЕУ.
Европска унија већ готово 20 година користи Систем за трговину емисијама (Емиссион Традинг Сyстем – ЕТС), што значи да произвођачи са територије ЕУ морају да прате своје емисије угљен-диоксида и купују посебне емисионе дозволе.
Како би се обезбиједила фер конкурентност и зелена транзиција учинила ефикаснијом, ЕУ је увела механизам прекограничног усклађивања цијене угљеника (ЦБАМ).
Ријеч је о инструменту политике заштите животне средине који предвиђа примјену истих трошкова угљеника на увезене производе као и код постројења са територије ЕУ.
ЦБАМ таксу (Царбон Бордер Адјустмент Мецханисм) у Европској унији плаћају увозници робе, односно компаније или лица која увозе одређене производе са високим емисијама угљен-диоксида са територије ван ЕУ на тржиште ЕУ.
Увозници у ЕУ плаћају цијену емисија угљеника по цијени еквивалентној у Систему за трговину емисијама (ЕУ ЕТС).
На овај начин, примјеном ЦБАМ инструмента, тежња је да се смањи ризик да климатски циљеви ЕУ буду угрожени премјештањем производње у земље са мање амбициозном политиком декарбонизације.
Обавезе увозника током прелазног периода, који је трајао од 2023. до краја 2025. године, односиле су се на извјештавање о емисијама угљен-диоксида без плаћања било каквог финансијског усклађивања и без неопходности верификације извјештаја од акредитованог верификатора. Плаћање такси званично почиње 1. јануара.
Обавезу смањења интензитета глобалног загријавања, кроз спровођење циљева дефинисаних Париским споразумом из 2015. године, којим се предвиђа ограничење пораста глобалне температуре на два, односно 1,5 степени Целзијуса, потписало је 196 држава, међу којима и Србија.
Циљ је постизање климатске неутралности Европе до 2050. године.
