Годишња инфлација у Аргентини достигла је највиши ниво од три деценије од 254 одсто у јануару, иако је стопа благо успорила на месечном нивоу, показују најновији статистички подаци.
Новоизабрани председник Хавијер Милеи подвргао је земљу реформама „шок терапије“ које имају за циљ стабилизацију посрнуле економије, укључујући девалвацију националне валуте за 50 одсто у односу на амерички долар.
Председник је оценио да ће инфлација доћи под контролу за две године.
Аргентина је земља која се дуго бори са високом инфлацијом и економском нестабилношћу. Инфлација је процес општег пораста цена добара и услуга у одређеној привреди. Економска криза је стање у којем привреда неостварује довољан раст, због чега долази до пада животног стандарда, незапослености и сиромаштва.
Инфлација и економска криза у Аргентини имају дубоке и сложене узроке, који се могу тражити у историји, политици, култури и географији ове земље. Неки од најважнијих фактора који доприносе овим проблемима су:
– Нестабилан политички систем, који је често био изложен диктатурама, корупцији, популизму и социјалним немирима.
– Прекомерна зависност од извоза пољопривредних производа, који су подложни великим колебањима на светском тржишту.
– Недовољна индустријализација и диверзификација привреде, која је остала заостала у односу на друге земље региона.
– Огроман јавни дуг, који је нарастао током година због неодрживих фискалних политика и неповољних међународних кредитних услова.
– Лош монетарни систем, који је често мењао валуту, везивао њен курс за друге валуте или печатио новачанице без покрића.
– Социјална неједнакост и сегрегација, које су створиле велики јаз између богатих и сиромашних, градских и селских становника, белих и црних.
Сви ови фактори су довели до тога да Аргентина има једну од највиших стопа инфлације на свету, која је у 2021. години прелазила 50%. Ова инфлација је угрожавала куповну моћ становништва, ерозирала вредност штедње и инвестиција, поткопавала поверење у економски систем и ограничавала могућности развоја. Поред тога, Аргентина је такође била погођена светском пандемијом коронавируса, која је додатно ослабила њену економију и здравствени систем.
Како би се изборила са овом тешком ситуацијом, Аргентина је покушала да спроведе разне мере стабилизације и реформе, уз помоћ међународних организација као што су Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка. Неке од ових мера су биле:
– Реструктурирање јавног дуга, кроз преговоре са повериоцима о роковима, каматама и отписима.
– Успостављање фискалне дисциплине, кроз смањење државне потрошње, повећање прихода и смањење дефицита.
– Побољшање монетарне политике, кроз одржавање ниске базне каматне стопе, контролу ликвидности и циљану инфлациону стопу.
– Подстицање привредног раста, кроз подршку приватном сектору, унапређење инфраструктуре, образовања и иновација, отварање нових тржишта и повећање конкурентности.
– Смањивање социјалних неједнакости, кроз расподелу прихода, заштиту најугрожених група, промоцију радних права и социјалног диалога.
Овим мерама се нада да ће Аргентина успети да превазиђе своју хроничну инфлациону и економску кризу, и да ће постати земља која ће понудити бољу будућност свом народу. Међутим, оне такође захтевају велике жртве и одрицања од стране свих друштвених актера, који морају да покажу одговорност, солидарност и визију. Само тако ће Аргентина успети да изгради стабилну и одрживу економију, која ће бити у служби благостања свих њених грађана.
