Да није било Српске војске у новембру 1918. године, у Далмацији би данас матерњи језик вероватно био италијански. Италијани су након пропасти Аустроугарске желели да од Јадрана направе њихово море, односно наше море како се говорило тада у Риму. Хрвати у Далмацији тада су са нестрпљењем очекивали српске војнике коју је ка обали хитали из Сплита.
Начелник Дубровника, Перо Чингрија је 13. новембра 1918. године овим речима обратио ослободиоцима:
„Српски војници. Једнокрвна браћо наша. Поздрављам вас као носиоце реда и слободе, заточенике новог света који се на развалинама истрошеног, пропадајућег подиже. Поздрављам вас у име нашег и вашег града. Живела Српска војска, живео Краљ Петар, њен врховни заповедник. Живела слобода и једнакост народа великих и малих. Живела држава сједињене браће, Словенаца, Хрвата и Срба. Живела Југославија”, поручио је Чингрија.
У том тренутку у Сплиту су се плашили да ће у град ући Италијани. Становништво је бежало у унутрашњост, у сусрет Српској војсци. На срећу и задовољство Сплићана, Срби су стигли пре Италијана.
Ослободиоци
Поподне, 20. новембра 1918. године из Метковића је стигао брод „Алмисо”. Из њега се искрцало 106 војника, седам официра и 12 коњаника. Они су носили шајкаче и шлемове са српским орлом и оцилима. То је био одред 13. Пука Хајдук Вељко, под командом мајора Стојана Трнокоповића.
Цео Сплит слио се на риву. У име привремене владе ослободиоце је дочекао доктор Смодлака који је говор почео речима: „ Браћо, срцу нашем најмилија. Неумрли витезови српски.”
„ У име свеколике Далмације вама кличем. Добро нам дошли непобедиви соколови наши. Добро нам дошли ослободиоци наши, дико наша, поносу наш. У овом сте граду данас далеко преко граница Душановог царства. Ви освајате и стварате ново , куд и камо веће и силовитије царство. Југославију”, изговорио је Смодлака.
У књизи „Србија од винчанске цивилизације до 1918. године”, аутора Ратомира Максимовића, забележене су и речи Маје Чулић-Нижетић која је поручила да ће „српски Сплит и ова красна земља знати да буде достојна ваше крви, проливене по пољима Македоније и по крвавим бојиштима Европе.”
Да ли су знали за те речи они који су 1991. године газили цепали све што је било везано за Србији и Југославију.
