Албански терористи су 24. јуна 1999. године отели доктора Андрију Томановића, начелника Хируршке клинике КБЦ-а у Приштини, редовног професора Медицинског факултета Универзитета у Приштини, члана Међународног удружења хирурга и потпредседника Црвеног крста Косова и Метохије.
Доктор Андрија је отет у свом стану по поврату са Хируршке клинике
Доктор Томановић је отет у свом стану по поврату са Хируршке клинике, где је радио пуних тридесет и шест година. Датум његове отмице обележава се као Дан убијених и отетих здравствених радника на Косову и Метохији, у периоду од 1998. до 2000. године.
Здравствени радници – жртве насиља (1998–2000)
У том периоду отети су или убијени др Јосиф Васић, Миле Вуксановић, Стамен Генев, др Златоје Глигоријевић, Светомир Микић, Борислав Павић, Душко Патрногић, др Небојша Петковић, др Александар Станојевић, Александар Тодоровски, др Андрија Томановић, др Ђорђе Тошковић и Димитрије Шабић.
Сви су они били хуманисти и племенити људи
Сви они били су хуманисти, пожртвовани, одговорни и племенити људи, одани својим етичким и професионалним принципима и Хипократовој заклетви, лекари који су бринули о здрављу и животима грађана на Косову и Метохији, без обзира на њихову веру и нацију. Били су спона између Срба и Албанаца, које су без разлике лечили, а њиховим отмицама и убиствима неко је желео и да те везе заувек прекине.
Нерасветљени злочини и нестала правда
„Злочини над српским здравственим радницима на Косову и Метохији нису расветљени, нити су злочинци пронађени и приведени правди, што само потврђује чињеницу да је правда за српски народ на Косову и Метохији и даље недостижна“, подсећа се у саопштењу Канцеларије за Косово и Метохију.
Позив на одговорност и сећање
Додаје се да „заташкавање злочина и напори Приштине да се они препусте забораву, велика су препрека успостављању трајног мира и међунационалног поверења. Зато је наша дужност да, одлучно и без одустајања, захтевамо од правосуђа привремених институција у Приштини и представника међународних организација на Косову и Метохији да не затварају очи пред злочинима и да у име човечности и будућности престану да занемарују и заташкавају отмице и убиства српских здравствених радника, али и све друге нерасветљене случајеве“.
