Др Далибор Ђукић је професор црквеног права и српске правне историје на Правном факултету Универзитета у Београду и један од наших највећих познавалаца државно-црквеног права и правне историје.
Порфесор Ђукић је члан Савета Правног факултета, секретар Катедре за правну историју и члан управног одбора Фондације „Професор др Мирко Васиљевић“.
Рођен је 1986. године у Ваљеву где је и стекао основно образовање. Након тога, сели се у Грчку где одлази на Општи црквени лицеј Св. Кирила и Методија у Килкису.
2009. године је дипломирао на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, где је 2012. године одбранио мастер рад на тему „Однос државе и цркве у Србији – Закон о црквама и верским заједницама“.
Годину дана пре, одбранио је мастер рад на Правном факултету Универзитета у Београду на тему „Државно-црквено право и грчка правна традиција“.
Неки од Далиборових најзначајнијих радова
Σχέσεις κράτους-εκκλησίας στη Σερβία, O Νόμος περί εκκλησιών και θρησκευτικών κοινοτήτων, магистарски рад из научне области Црквено и канонско право, Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, Солун 2012.
„Компаративни приказ актуелних односа државе и цркава и верских заједница у Словенији и Србији“, Изазови европских интеграција 24/2012.
„Закон о црквама и верским заједницама и улога полиције у заштити слободе вероисповести“, НБП: наука, безбедност, полиција 3/2012.
„Савремени изазови државно-црквеног права“, Анали Правног факултета у Београду 1/2013.
„Црквена и царска власт у Византији“, Зборник радова 1700 година Миланског едикта, Ниш 2013.
„Европски суд за људска права и аутономија цркава и верских заједница“, Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 1/2013.
„Однос државе према верским лидерима у пракси Европског суда за људска права“, Право и друштвена стварност, Косовска Митровица 2014.
„Ограничења уласка на Свету Гору“, Српска теологија данас 2013, Београд 2014.
“Негативни аспект слободе вероисповести у пракси Европског суда за људска права“ Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 1/2014.
„Правни положај и организација монаштва на Светој Гори након Првог балканског рата“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 1/2015.
„Света Гора – питање суверенитета“, Зборник радова са међународне конференције Религија, политика, право, Београд-Будва 2015.
„Правни субјективитет верских заједница у европском систему заштите људских права“, Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 1/2015.
Професор Ђукић у нашој емисији
Прва тема које смо се дотакли у нашој емисији јесте питање колико је Душанов законик допринео јачању српске средњовековне државе и колико би нам такав један законик добро дошао због свих ствари којима као друштво сведочимо.
Студенти које смо анкетирали су Душанов законик углавном знали по тешким казнама које су биле намењене убицама, лоповима и силоватељима, а професор Далибор Ђукић је на то питање одговорио:
„У Душановом законику се спомињу казне које нису карактеристичне за Словене. Дакле строге телесне казне, сакаћења и слично, које за Јужне Словене и за српско право средњовековно, просто нису биле до тада познате, нити су примењиване. Ми немамо ниједан једини доказ да су те казне икад примењене у српској средњовековној држави. Оне јесу прописане, то је сигурно, не значи да нису примењене зато што ми немамо сачуване судске архиве.
Али, оно што ми немамо ниједан заиста доказ да су све те строге казне по којима је остао познат законик, чак га и студенти по томе спомињу. Питање је дакле отворено за науку, да ли су те казне икада и на икоме биле примењене?“
А да ли је такав законик ојачао српску средњовековну државу или је израз њене снаге било доношење законика, то је дакле питање, јер у средњем веку доношење нових закона, нових правила је прерогатив царске власти истакао је професор Ђукић.
Након ове теме дотакли смо се питања аутокефалности Српске Православне Цркве и тога шта је све Свети Сава чинио како би СПЦ добила аутокефалност, симфонији државне и световне власти, зашто није проблем да унутар једне помесне цркве постоје прекограничне епархије, шта је етнофилетизам, колика је важност националних симбола у смислу очувања нашег идентитета, која је улога Стојана Новаковића у нашој историји али и о једном од најважнијих симбола за наш народ који је ван граница наше земље, а то је манастир Хиландар.
Хиландар је највећи светски универзитет свога времена
Професор Далибор Ђукић је познат као неко ко је преко 20 пута био на Светој Гори чему сведочи прегршт дијамантириона (дозвола за улазак на Свету Гору) које поседује. Питање устројства на Светој Гори, историја Свете Горе и питање аутономије Свете Горе су његова експертиза па је на питање о томе колико је овај манастир важан за наш народ одговорио је са осмехом да је Хиландар српски манастир и биће све док су српски монаси у њему, иако су они пуноправни грчки држављани.
Поред тога, он је посебно нагласио да је : „Хиландар је био вероватно први универзитет у Србији или први српски универзитет. Заправо, цела Света Гора је била нешто што је биоврхунски универзитет свога времена. Ако данас људи хрле да најбоље знање црпе тако што путују у Оксфорд, у Кембриџ, Јејл (не знам сад, зависи како која наука где-избаци). У оно време средњег века, тај врхунски простор где сте могли да дођете до највиших знања која је свет поседовао у том тренутку је била Света Гора. Зато је Свети Сава отишао на Свету Гору.“
Ако су вам интересантне ове теме које се тичу средњовековне српске државе и законика цара Душана, стицања аутокефалности СПЦ, важности националних симбола као што су грб, језик и застава, као и једног духовног симбола као што је манастир Хиландар, погледајте емисију са професором Далибором.
