Људи су разумљиво опрезни према новим технологијама, али људска грешка је често фаталнија. Од лекара се очекује- у најмању руку да имају супер моћи- да лече, беспрекорно разумеју без грешке и да су неуморни и увек у праву. Али они су само људи. Све више су преоптерећени, раде дуго, под огромним притиском и често са ограниченим ресурсима. Наравно, бољи услови би помогли, укључујући више особља и побољшане системе. Али чак и у најбољим клиникама са најпосвећенијим професионалцима, стандарди и даље могу бити недовољни. Наиме, како истиче Гардијан у свом аналитичком текст – лекари имају мозгове прачовека и упркос годинама обуке, они нису оптимизовани за темпо, притисак и сложеност модерне здравствене заштите.
С обзиром на то да је брига о пацијентима основна сврха медицине, питање је ко, или шта, је најбоље позиционирано да је пружи? Вештачка интелигенција можда и даље изазива сумњу, али истраживања све више показују како би могла помоћи у решавању неких од најдуготрајнијих проблема и превиђених пропуста – од погрешне дијагнозе и грешака до неједнаког приступа нези.
„Као пацијенти, свако од нас ће се суочити са барем једном дијагностичком грешком у свом животу. У Енглеској, конзервативне процене сугеришу да око пет одсто посета примарној здравственој заштити резултира неуспехом у правилној дијагнози, што доводи милионе пацијената у опасност. У САД, дијагностичке грешке узрокују смрт или трајне повреде скоро 800.000 људи годишње. Погрешна дијагноза представља већи ризик ако сте међу једном од 10 особа широм света са ретким болестима. Савремена медицина се поноси тиме што је ослоњена на науку, али лекари не практикују увек оно што докази препоручују. Студије показују да се третмани засновани на доказима нуде само око половине времена одраслима у САД. Лекари се такође могу не сложити око дијагноза. У студији више од 12.000 радиолошких снимака, рецензенти који су нудили друга мишљења нису се сложили са првобитном проценом у отприлике једном од три случаја – што је довело до промене лечења у скоро 20 одсто случајева”, пише медицински и научни истраћживач Шарлот Бејз.
Колико год ово било алармантно, постоје разумљиви разлози за неуспехе – и гледано из другог угла, изванредно је да лекари тако често исправно поступају. Реалност људског бића – ометање, обављање више задатака истовремено, чак и наш биолошки сат – узима свој данак. Али сагоревање, депресија и когнитивно старење не само да исцрпљују лекаре- они повећавају ризик од клиничких грешака. Због свега тога, Бејз сматра да се медицинско знање се развија брже него што лекари могу да прате и зато је сасвим у реду ослонити са и на ресурсе вештачке интелигенције.
Она „прождире” медицинске податке брзином муње.
Супермоћ вештачке интелигенције је уочавање образаца које људи пропуштају, а ови алати су изненађујуће добри у препознавању ретких болести – често бољи од лекара. На пример, у једној студији из 2023. године, истраживачи су унели 50 клиничких случајева – укључујући 10 ретких стања – у ЧетГПТ 4. Од њега је затражено да пружи дијагнозе у облику рангираних предлога. Решио је све уобичајене случајеве другим предлогом, а 90 одсто ретких стања добио је до осмог – надмашујући праве лекаре.
У разматрању ове врсте помоћи треба узети и чињеницу да су овакви савети брзо доступни, без превоз аи чекања у ординацијама, а тренутно се истраживање здравствене заштите засновано на вештачкој интелигенцији готово искључиво фокусира на њене мане.
„Испитивање потенцијала технологије за пристрасност и грешке је кључни задатак. Свака фер процена вештачке интелигенције мора да се одмери у односу на реалност онога што тренутно имамо – систем који пречесто може бити фрустрирајући, ван домашаја или једноставно погрешан”, навела је Бејз.
