Оно што знамо је да ни у Првом ни у Другом светском рату нису одмах на почетку били утврђени датуми и место стварног почетка. Историјске коинциденције или стварна догађања у виду формалног повода за рат коришћена су у зависности од тога да ли су ратни хроничари били на „правој“ или „кривој страни историје“. Данас се намеће питање да ли је почео Трећи светски рат?
Украјински елитни специјалци, страни плаћеници и најсавременија западна ратна техника већ су трећи недељу на територији Руске Федерације. Са почетком руске „Специјалне војне операције“ у фебруару 2022. године, руски председник Владимир Путин више пута је изјављивао да ће „суверенитет и територијални интегритет земље бранити свим средствима, укључујући и нуклеарно оружје“. Суверенитет и територијални интегритет Русије су 6. овог месеца врло грубо нарушени.
На Блиском Истоку динамика рата се такође заоштрава из минута у минут. На Корејском полуострву и целој Источној Азији отворене нетрпељивости и нескривена војна увежбавања већ дуго кључају и пред самом су експлозијом. Амерички ратни бродови су се поново стационирали на Блиском Истоку и у Јужном кинеском мору. Турска је ових дана енергично одбацила могућност преговора о уједињењу Кипра. Тиме потврђују да је њена окупација северног дела острва 1974. године за њу коначна. Тако одолевају обновљеним покушајима САД-а и Европске уније да се јужни и северни део коначно уједине…
Да ли је WW3 почео?
Ако се држимо класичних тумачења према којима међународни сукоб постаје светски када су непосредно или посредно укључене велике силе, и када тај сукоб на директан или индиректан начин погађа већи део човечанства на више континената – трећи светски рат је у току. Његов почетак, можда, догодио се чак 11. септембра 2001. године. Односно терористичких напада глобалне терористичке мреже Ал Каиде на Сједињене Америчке Државе. Тада су САД објавиле „светски рат против тероризма“. У тај сукоб су се укључиле све земље Запада, али и готово све чланице Уједињених нација. Тај рат и данас траје, јер ни Ал Каида ни касније настала такозвана Исламска држава нису поражени. Напротив! Потврђују то и најновији прошлонедељни терористички напади у немачком Золингену, у Канади, Француској, Великој Британији…
У име одбране од „невидљивог непријатеља“ или у име демократије и заштите људских слобода од те 2001. до данас, без формалне објаве рата, извршена је уставно-политичка, економска и физичка деструкција Ирака, Либије, Египта, Авганистана, Сирије, тадашње СРЈ – Савезне Републике Југославије (коју су чиниле Србија и Црна Гора), … Током „Арапског пролећа“
Године 2010. и 2011. потакнути су протести, немири и грађански сукоби „против ауторитарних режима“ у Алжиру, Јордану, Оману, Џибутију, Јемену. Нећемо наћи протеста нешто мањег интензитета у Либану, Кувајту, Мауританији, Мароку, Саудијској Арабији, Судану, Западној Сахари, Ирану… Креатор свих ових сценарија биле су САД. А оперативни извођач радова у већини случајева био је Северноатлантски војни савез, НАТО.
Нова парадигма светског сукоба
Ако полазимо од чињенице да је од формалног завршетка Хладног рата (неформално није ни престајао) промењена парадигма међународних односа и рата као међудржавног војног сукоба, има основа закључити како се трећи светски рат не може, нити ће се нужно водити само конвенционалним стратегијама, тактикама и оружјем. Нити ће се формална објава рата уопште практиковати. Посебно у ратовима у којима учествују и које наметају САД. Они то никада нису ни практиковале.
Савремени ратови такође не морају нужно бити завршени нуклеарном катаклизмом као што се у последње време претпоставља, имајући у виду да би у условима глобалне трговине и међусобне зависности за Кину, на пример, која око 80% нафте уvozi преко мора, економска блокада и прекид морских путева могли имати катастрофалне последице. Можда и веће него у класичном рату, па чак и у рату с тактичким нуклеарним оружјем!
Као што се јасно види и у тренутном сукобу у Украјини, ратови се могу водити и већ се воде видљивим оружаним и мање видљивим средствима попут дронова и шпијунских балона, роботима, пандемијским вирусима и биохемијским лабораторијима; економским и трговинским уништавањем непријатеља, финансијским блокадама и пљачкањем девизних и златних резерви, корпоративног и приватног богатства супарника; сајбер средствима; медијском пропагандом; царинским тарифама; надзором или потпуним заузимањем стратешких трговачких рута и комуникација; извиђачко-шпијунским сателитима и другим видовима посредног (прокси) ратовања…
Хибридно ратовање
Методе специјалног ратовања као што су пропаганда, трговачке и поморске блокаде, замрзавање имовине и слично примењиване су и веома интензивно коришћене и у оба историјски класификована светска рата. Али никада раније нису постојале толике могућности синхронизације конвенционалних и хибридних метода ратовања као што то технолошка достигнућа нуде данас. У том смислу је теже конвенционалним приступима утврдити да ли је Трећи светски рат заиста почео, где, када и како?
Оно што знамо је да ни у Првом ни у Другом светском рату нису одмах на почетку били утврђени датуми и место стварног почетка. Историјске коинциденције или стварна догађања у виду формалног повода за рат коришћена су у зависности од тога да ли су ратни хроничари били на „правој“ или „кривој страни историје“. Као што је, на пример, јужнославенски националиста (Србин) Гаврило Принцип, који је 28.
