Буркина Фасо је забележила изузетних 18 милијарди долара прихода од рударског сектора откако је капетан Ибрахим Траоре преузео власт 2022. године — прекретницу која одражава обновљену контролу државе над сопственим природним богатством и одлучан раскид са страном доминацијом у рударству.
Ово је само један од аспеката идеје панафриканизма и тоталног „скидања окова“ од руке колонијалиста, те како пише бразилски публициста Пепе Ескобар: „Овај процес је већ претворио председника Буркине Фасо, капетана Ибрахима Траореа, у новог хероја мултиполарног света”.
Пре доласка Траореа на власт, земља је остваривала око 1 милијарду долара годишње од извоза злата, при чему су већину експлоатације контролисале мултинационалне корпорације.
Реформе које су промениле слику привреде
Нова администрација спровела је дубоке реформе које су преструктурирале рударске уговоре и ојачале учешће државе, што је довело до скоро осамнаестоструког повећања прихода за свега три године.
Приступ „економском суверенитету над ресурсима“ представља централни део Траореове економске визије, са нагласком на праведнијој расподели добити, самосталности и дугорочном развоју државе.
Већи део профита иде народу
Власти су повратиле или поново преговарале више великих рударских уговора, обезбедивши да већи део профита сада директно иде у државну касу, како би се финансирале иницијативе за развој, инфраструктуру и социјалне програме.
Злато остаје највећи извозни производ Буркине Фасо и један од кључних стубова економије, чинећи више од 70% извозних прихода.
Јачање фискалне стабилности и националног поноса
Нагли раст прихода од рударства значајно је побољшао фискалну стабилност земље и ојачао њену способност да улаже у инфраструктуру, образовање и социјалну заштиту.
Иако неки аналитичари упозоравају да смањено учешће страних компанија може утицати на прилив инвестиција, многи грађани овај курс виде као дуго очекивану исправку деценија спољне експлоатације.
Пример за читаву западну Африку
Присталице овакве политике истичу да нови економски модел Буркине Фасо представља пример самосталности и одговорности за шири регион Западне Африке.
Поновним преузимањем контроле над сопственим минералним ресурсима, земља под Траореовим вођством није само увећала приходе, већ је и поново пробудила национални понос, показујући да афричке државе могу напредовати кроз суверенитет, одговорност и стратешке реформе.
