Озонски омотач је слој у Земљиној атмосфери, смештен између 15 и 30 километара изнад површине планете, који се састоји од озона, високо реактивног гаса.
Овај слој, иако дебео само око три милиметра, игра кључну улогу у заштити живота на Земљи апсорбујући и разбијајући ултраљубичасто (UV) зрачење Сунца. Без њега, последице би биле озбиљне: повећање случајева рака коже, проблеми са видом, ослабљени имунолошки систем, смањење приноса усева и нарушавање морских екосистема.
Утицај људских активности
Током 1980-их, научници су открили да су хлорофлуороугљици (CFC) — гасови које производи човек и који се ослобађају из разних производа попут аеросола и клима уређаја — одговорни за оштећење озонског омотача.
Ови CFC-ови доспевају у стратосферу где их UV зрачење разлаже на супстанце попут хлорових, које уништавају молекуле озона. Овај процес доводи до стварања „рупа“ у озонском омотачу, посебно изнад Антарктика.
Напори за очување
„Mонтреал протокол“, потписан 1987. године, представља један од најуспешнијих еколошких споразума икада, усмерен на елиминацију супстанци које оштећују озон. До данас је 99% ових супстанци уклоњено из атмосфере, што је резултирало смањењем броја случајева рака коже за око два милиона годишње.
Иако се рупу у озону и даље може приметити сваке године изнад Антарктика, очекује се да ће се озонски омотач опоравити до глобалног просека из 1980. године у наредним деценијама.
Веза са климатским променама
Озонски омотаћ има значајну повезаност с климатским променама. Према истраживању из 2021. године, без Монтреал протокола могло би доћи до додатног загревања од 2,5 степена Целзијуса до краја века.
Многе супстанце које оштећују озон су такође потенцијални гасови стаклене баште. Протокол је спречио емисију око 135 милијарди тона еквивалентног угљен-диоксида између 1990. и 2010. године.
Будућност озонског омотача
Иако су напори да се спаси озонски омотач инспиративни, нови изазови се појављују. Технологије као што је геоинжењеринг могу имати негативне последице по озонски слој.
На пример, убризгавање аеросола у стратосферу може променити температуре и циркулацију у атмосфери те утицати на производњу озона.
У закључку, док су постигнути значајни кораци ка очувању озонског омотача, важно је наставити са пажњом према новим технологијама које би могле угрожити овај витални слој заштите за живот на Земљи.
