Бранко Ћопић је био један од најзначајнијих српских књижевника, чија дела и данас одзвањају снагом хумора и топлином којом је описивао живот обичног човека. Рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашани, у близини Босанске Крупе, у породици земљорадника. Његово детињство било је обележено руралним животом и народним предањима, који су касније постали неисцрпна инспирација за његова књижевна дела. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Бихаћу, након чега је уписао учитељску школу у Бањалуци, а затим и у Сарајеву и Карловцу.
Ћопићев књижевни рад започиње још за време школовања, а први текстови су му објављени у омладинским часописима. Након што је дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1940. године, Ћопић се активно укључује у Народноослободилачку борбу током Другог светског рата, где је радио као ратни извештач. Тај период је имао велики утицај на његово касније стваралаштво, јер су многа његова дела инспирисана управо тим временом.
Бранко Ћопић је писао песме, приче, романе и драме, а посебно се истакао као аутор дела за децу. Његова дела одликује једноставан и разумљив језик, дубока емоционалност и хумор који је често имао сатиричан тон. Међу његовим најпознатијим делима су „Јежева кућица“, „Орлови рано лете“, „Доживљаји мачка Тоше“ и „Гласам за љубав“.
Почео је да пише као ђак учитељске школе и прије Другог свјетског рата је објавио збирке приповједака „Под Грмечом“, „Борци и бјегунци“ и „Планинци“. Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи завичајног Грмеча и Подгрмечја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за дјецу: „Бојна лира пионира“, „Пут у ведрину“, приче „У свијету лептирова и медвједа“, „Босоного дјетињство“, збирке пјесама „Огњено рађање домовине“, „Ратниково прољеће“. Посљедњом збирком приповједака „Башта сљезове боје“, за коју је добио Његошеву награду, ведри, чак вјетропирасти Ћопић, како су га многи доживљавали, представио се као писац изузетне мисаоности и стила, али и као разочарани човјек обузет мелахнолијом и суморним слутњама, пишући у уводу књиге о стрепњи од „црних коњаника“ – убица шпанског пјесника Федерика Гарсије Лорке и свог пријатеља из младости – писца Зије Диздаревића. Остала дјела: романи „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј, бронзана стражо“, „Осма офанзива“, збирке приповједака „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“.Омиљени дјечји писац, творац партизанске књижевности који је славио “огњено рађање домовине” у једном тренутку “етикетиран” је као јеретик који је “заглибио у сатиру”, како је рекао Јосип Броз Тито.
Његова дела су преведена на многе светске језике и постала су део школског програма, што говори о њиховој вредности и универзалности.
Ћопић је такође био познат по свом ангажованом ставу и критици друштвених и политичких аномалија, због чега је често био на мети власти. Упркос томе, остао је вољен и цењен међу читаоцима. Његова дела су остала свежа и данас, јер се баве темама које су увек актуелне: љубављу, младошћу, ратом и миром, пријатељством и храброшћу.
Бранко Ћопић је преминуо 26. марта 1984. године у Београду, али његово књижевно наслеђе и даље живи кроз његова дела која инспиришу нове генерације читалаца.
