Сви су га звали Малиша. Био је стварањем велики, можда и један од највећих Ужичана. Борисав Малиша Атанацковић (1860–1919), визионар индустријског развоја вароши с краја 19. и почетком 20. века. Заслужан је за прве фабрике, најстарију хидроцентралу по Теслиним принципима на Балкану, многе развојне искораке…
Од те давне индустрије овде готово ништа није остало. Прва хидроцентрала вољом ЕПС-а одавно не ради. Зграда ткачнице је срушена пре неку годину зарад изградње стамбеног комплекса. Али Малишино име и дело се још увек с поштовањем помињу.
Учињено је то у читалишту Народне библиотеке током једног од завршних садржаја програма „Ужице престоница културе 2024”. О визионару који је паланку „у којој су мачке спавале насред сокака” осветлио електриком и претворио у индустријску варош говорили су др Илија Мисаиловић, приређивач Малишиног ратног дневника и привредник Раде Љубојевић.
Атанацковић је рођен у оближњем Заглавку и детињство му није било лако. Дошавши у Ужице радио је као потрчко у једној кафани. Запазили су га ужички професори као способног и помогли да оде на школовање у Београд код немачког Јевреја Тилера, одакле се вратио са знањем ткачког заната и немачког језика.
„Та година коју је провео у Београду створила је код Малише добар спој немачке прецизности и српске маштовитости”, истакао је др Илија Мисаиловић.
Допринос Ужицу
По повратку у Ужице Малиша Атанацковић је отворио кафану, па с временом догурао до газде, председника општине (у више мандата), народног посланика. Био је оснивач и већински деоничар друштва акционара које је подигло прву српску хидроцентралу по Теслиним принципима 1900. године. Њену снагу су искористили да 1901. проради Ткачка радионица, прва већа ужичка фабрика. Затим парни па електрични млин, стругара, ледара… Генерације су причале о Малишином прегалаштву, успеху свега чега се прихватио.
– Говорило се тада да се у граду питају прота (Милан Ђурић), Миша (Милош Трифуновић) и Малиша, екипа која је водила све послове који су дизали Ужице у то доба. Гимназија је прављена, касарна Четвртог пука, хидроцентрала, ткачница. Мало се зна да је и топоним у вароши Ракијска пијаца настао по Малишином делу: ту, код своје куће и кафане, имао је вагу где је откупљивао шљиве те правио и продавао ракију. Данас, нажалост, код Ракијске пијаце нема никаквог обележја које би на Малишу сећало – истакао је Мисаиловић.
Привредник Раде Љубојевић поставио је питање да ли ми у данашњем свету, са свим ресурсима и достигнућима, дајемо довољно добре привредне резултате. „У Малишино време није било телефона, струје, логистике. Дошао је на идеју да направи хидроелектрану са трофазном струјом. Ресурси су веома оскудни, а он прави другу такву централу у свету. Чини то користећи шест пари волова који му вуку турбине, из Беча пругом допремљене, од Крагујевца до Ужица, које пругу добија деценију касније. Сама помисао да у том времену правите искорак у односу на свет изазива дивљење”, поручио је Љубојевић.
