Овај пројекат колектива ФЛЕЕ има за циљ да представи живо наслеђе Свете Горе кроз дупли албум и уметничку књигу позивајући савремене уметнике и истраживаче да приступе, реинтерпретирају и дискутују о њених савременим импликацијама.
Света Гора Атос је грчко полуострво са посебним статусом јер је правно аутономно и насељено православним монасима. На листи светске баштине Унеска, 20 манастира чини монашку заједницу, укључујући и српски манастир Хиландар који је посебно значајан. Већина манастира су грчки, али и бугарски, румунски (скити), руски и грузијски.
Можете ли нам прво представити ФЛЕЕ?
ФЛЕЕ је рођен пре 7 година, то је нека врста НЛО-а који се налази између издавачке куће и дискографске куће, организујемо и изложбе. Идеја је била да се културни феномени документују звучном или аудио компонентом кроз призму трансдисциплинарног приступа. У другу фазу уметничке реинтерпретације укључујемо сведоке, истраживаче, а затим и уметнике, без жеље да стварамо хијерархију дискурса. У трећој фази нашег рада усвајамо рефлексивнији, па чак и критички приступ.
Како је настала идеја за овај пројекат везан за Свету Гору?
Пронашли смо звучне записе са Свете Горе у Женевском етнографском музеју, које је снимио етномузиколог Семјуел Бо-Бови шездесетих година прошлог века. У исто време, пријатељ истраживач са Универзитета УЦЛ у Енглеској путовао је на Атос, а ова коинцидencija и његово познавање атонских манастира дали су нам идеју да дубље истражимо ову тему.
Тако смо отпутовали тамо у његовом друштву, имали прилику да посетимо део грчких манастира, упознамo монахе и обавимо снимања током десетак дана. Захваљујући стручњацима за византијску музику и атонске манастире, успели смо да се што боље припремимо и циљно одаберемо особе које смо хтели да сретнемо и снимимо.
Албум је састављен од два винила, можете ли нам рећи нешто више о њему?
Радимо увек на исти начин, први винил садржи “аутентичне” снимке које смо ми прикупили пре две године и које је снимио Самуел Бо-Бови 1961. године. Можемо рећи да је то винил сакралне музике са песмама и молитвама. Надаље, пронашли смо монаха који је био снимљен од стране етномузиколога шездесетих година, али нажалост, био је превише стар када смо га сретнули 60 година касније.
За други винил позвали смо разне савремене уметнике, као што су Jimi Tenor, Holy Tongue, Jay Glass Dubs, Gilb’r, Inre Kretsen Grupp, Prins Emanuel и Murat Ertel. Они долазе из Грчке и широм света, а њихов задатак је био да реинтерпретирају атонску музику на свој начин. Неки су били више заинтересовани за естетско истраживање, док су други више дубоко истражили тему Горе Атоса.
Много смо се питали о легитимности рада на светој музици како бисмо је претворили у профану музику, али смо одлучили да то учинимо на поштован начин. Неки монаси су нам дали свој благослов, док други нису нужно разумели ову “ремикс” компоненту која је присутна на винилу.
Поред овога објављујете и књигу, који су још уметници учествовали у овом делу пројекта?
Позвали смо грчког фотографа, Стратоса Калапатиса, којкоји је фотографисао на Светој Гори, а неки монаси су чак уживали у томе и позирали пред објективом. Ово није једини уметник који се налази у књизи, јер постоји и представљање неколико уметничких дела. Једно од њих је сто направљен од камења који је израдио грчки скулптор, Теодор Психојос, који подсећа на географију полуострва окруженог морем и сто око којег се монаси окупљају за оброк.
Друго дело, такође од грчког уметника, Тефра90, је перформативно сликарство, израђено спаљивањем свећа, остављајући утисак звона у мистериозној атмосфери.
У једном делу књиге такође се налази подсетник на винил, где музички уметници деле свој приступ у вези са атонском музиком.
Књига садржи неколико текстова различитих аутора, можете ли нам рећи нешто више?
Отац Дамаскинис из манастира Ксенофон потписује историјски текст о обнови Атоса, која много дугује једном хесихастичком монаху из XX века по имену Јосиф. Последњих неколико деценија манастири из Србије, Бугарске, Русије и румунски скити такође учествују у овој обнови од пада комунизма, добијајући финансијску подршку од својих земаља.
Музиколог Томас Апостолопулос нам затим пружа фасцинантан преглед византијске атонске музике изнутра. Када смо отпутовали тамо за наш пројекат, приметили смо одређену скромност међу монасима, али су се ипак сагласили да нам открију који су најбољи појци међу њима.
Али неки од њих имају рефлексивнији приступ..
Наиме, нисмо желели да направимо пројекат једносмерног карактера, већ су у овом пројекту присутни различити приступи и погледи, који остаје секуларни. Атос је ванвременско, сложено место, и уопште саветујемо свима који су заинтересовани да га посете.
Али истовремено, то је све више туристичко место, са правом економијом, а текст Микеланђела Паганопулоса управо разматра питање аутентичности у овом контексту. Женама, будући да им није дозвољено да уђу јер је полуострво посвећено Богородици, учествују из даљине у развоју туристичког ходочашћа преко крстарења, а антрополог Пхедра Дузина-Бакалаки разматра ову тему и изузетке који су се јављали током векова. Може се споменути Јелена, жена српског краља Душана, која је побегла од епидемије куге, или друга Српкиња, као што је Мара Бранковић, жена султана Мурада II, која је након освајања Константинопоља вратила реликвије Свете Софије.
Други антрополог, Макар Терешин, закључује књигу текстом који говори о политичком аспекту монашке полуострвне заједнице. Постоје, уосталом, људи из бивше Југославије који су побегли са Балкана на Атос после рата, али овде се разматрају и односи са Русијом од X века до данас, са ратом у Украјини. Напетости између Москве и Цариграда, као и аутокефалност Украјинске цркве, одјекују на Атосу усред молитви.
Пројекат Атос: Одјеци Свете Горе представљен је на неколико догађаја у Атини, Паризу и Лондону комбинујући изложбе радова, концерте и конференције.
Двоструки албум и књига, као и њихови други пројекти, продају се на сајту ФЛЕЕ. https://fleeproject.com/order/006
ФЛЕЕ је независна издавачка кућа, дискографскa кућа кућа и кустоска платформа посвећена документовању и уметничкој реинтерпретацији хибридних културних феномена, коју су основали Оливије Дипорт, Алан Марзо и Карл Анебринк. Бранећи трансдисциплинарну праксу, платформа креативно истражује и истиче контуре глобализације из историјске и критичке перспективе. Осцилирајући између различитих предмета и дисциплина, од музике до архитектуре, колектив следи инклузивни радни метод, фаворизујући различите и различите тачке гледишта.
