Уочи овогодишњег Ускрса из Светог града Јерусалима стигла је вест која хришћане може само да утврди у вери, а оне који сумњају да можда преиспитају своје ставове, јер наука, ипак, постепено потврђује наводе из Светог писма.
Почетком четврте недеље Великог часног поста археолози су испод темеља Цркве Светог Гроба пронашли остатке врта и у њему материјалне доказе о стаблима маслина и винове лозе и трагове полена старих више од 2.000 година. Овај налаз се поклапа са наводима у јеванђељу у којем се описује како су Јосиф из Ариматеје и Никодим од Понтија Пилата измолили Исусово тело како би га сахранили кришом од Јудејаца који су га разапели.
„Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују. А на на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен”, пише апостол Јован у 19. глави свог јеванђеља, најмлађи Исусов ученик који је заједно са Богородицом на Велики петак са болом на Голготи гледао страдање распетог Сина Божијег.
Тим са Универзитета Сапијенца у Риму анализирао је биљне остатке пронађене у слојевима испод комплекса Храма Христовог Васкрсења и кувуклије – Гроба Господњег, одакле на Велику суботу после молитве јерусалимски патријарх излази са упаљеним Благодатним огњем. Процена је да они датирају из времена Исусовог распећа и сахране, 33. године наше ере.
Током ових истраживања која ће се наставити одмах после васкршњих празника археолози су испод Гроба Господњег открили кружни мермерни постамент. Даља истраживања и анализа изотопом радиоактивног угљеника C-14 тек треба да потврде старост и порекло овог обрађеног мермера. Очекује се да ће научно документовање свих налаза ископавања која укључују и око сто хиљада комада грнчарије и других нађених артефаката трајати годинама.
„Јеванђеље помиње зелену површину између Калварије и Светог гроба на месту где смо у нашим истраживањима идентификовали постојање обрадивих поља”, каже за „Тајмс ов Израел” водећи археолог Франческа Романа Стасола, која је на челу тима у чујем су саставу и геолози, археоботаничари и археозоолози.
Ово откриће је још један прилог више дугој дебати која се води међу археолозима и историчарима о тачној локацији где је Исус три дана провео у гробу пре васкрсења. Многи научници сматрају да је то место где је садашња Црква Светог Гроба у чијој је близини нађено још гробница исклесаних у камену. Други пак тврде да је појам „гробница у врту”, заправо древно гробље у Јерусалиму које боље одговара библијским описима.
Црква Христовог Гроба, а донекле и цео стари град Јерусалим је подигнут на каменолому из гвозденог доба. Током ископавања археолози су пронашли грнчарију, лампе и друге свакодневне предмете који датирају из тог периода. Руководилац радова Стасолова каже да је овај простор у каснијем периоду насипањем земље постао пољопривредна површина, а део каменолома претворен у гробље са гробницама исклесаним у каменим стенама: „Археоботанички налази су за нас били посебно интересантни у светлу онога што се помиње у Јеванђељу по Јовану.”
Упитана да ли ће археологија дати одговор на питање да ли је Исус заиста био сахрањен на овом за хришћане светом месту, Франческа Романа Стасола каже да су вера и историја, ипак, два различита поља: „Међутим, вера оних који су два миленијума веровали у светост овог места је оно што му је омогућило да постоји и трансформише се.”
Током бурних векова Храм Христовог Васкрсења, у чијем саставу су и капела на Голготи и Гроб Господњи, претрпео је више циклуса разарања и обнова. Први је цркву на овом месту подигао је цар Константи у четвртом веку. Светињу су у седмом веку запалили Персијанци, а напао је и калиф Ел Хаким 1009. године. Данашњи изглед целог комплекса дала је обнова у 12. веку када је Јерусалим био под влашћу крсташа, а изглед гроба изнад којег је подигнута едикула (кувуклија) из кога је, према јеванђељу, Исус Христос трећи дан по смрти васкрсао у недељу пре зоре, потиче из 1810. године.
Након деценијског спора три централне верске заједнице које управљају Храмом Христовог Васкрсења, Јерусалимска патријаршија, Кустодија Свете земље фрањеваца и Јерменска патријаршија, дале су 2019. године дозволу за пројекат велике рестаурације, први после пожара из 1808. године.
У јулу 2024. археолози из Аустријске академије науке објавили су да су у Цркви Светог Гроба пронашли сензационалан историјски артефакт – средњовековни олтар дуг два и по и широк метар и по који је нестао након пожара у 19. веку. Ова камена плоча је украшена орнаментима у стилу познате римске уметничке школе Козмати из средњег века. Истраживачи верују да се ради о олтару који датира из 1149. године.
