Током априлског запоседања Бачке 1941. године, услед инсценираних сукоба којима је створена привидна витешка битка „храбре“ мађарске војске са „четницима“, побијено је неколико хиљада грађана. Терор који је трајао неколико дана означио је почетак тешких година за Србе у Војводини у наредним годинама.
Преко 10.000 људи је опљачкано током априлске окупације. Тим чином је прекршена Хашка конвенција из 1907. године и нико није одговарао, као ни за све друге нечовечности у Хортијевој такозваној Великој Мађарској.
Ни у „ужој“ Мађарској није поштеђена аутохтона српска заједница. На стотине мађарских Срба је затворено, нарочито интелигенција. Одлуком генералштаба и Министарства унутрашњих послова, од српске и јеврејске интелигенције су састављени такозвани радни батаљони, а поједини Срби су стрпани у логоре. Априла 1941. године основан је логор 440 у који су затворени многи „неповерљиви“ Срби, старосједеоци у Мађарској.
У краткотрајном Априлском рату 1941. године Војводину су окупирале немачке и мађарске фашистичке снаге. Након Априлског рата Војводина је окупирана и подељена у три окупационе зоне: Срем су Немци предали тзв. Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Хортијева Мађарска, док је Банат фактички потпао под власт домаћих Немаца (фолксдојчера), иако је званично припадао Недићевој Србији.
Кампања погрома Срба и Јевреја
Одмах по окупацији, започела је кампања погрома над Србима и Јеврејима, која је, различитим интензитетом, трајала до 1944. године, вођена несмањеном жестином и мржњом према Србима који су ту живели. Већ првих дана окупације, побијено је око 2.500 Срба. Свој злогласни врхунац, кампања је достигла током рације у Јужној Бачкој, јануара 1942. Према подацима центра Симон Визентал, само у једном дану и само на једном месту, новосадском „Штранду“, 23. јануара 1942., припадници мађарских окупационих снага у Новом Саду одвели су 292 Србина и 550 Јевреја на обалу Дунава и тамо их натерали да закораче на залеђену површину реке, а потом их усмртили пушчаним хицима у лед који је пуцао. Оне који се нису одмах удавили, убијали су из пиштоља и пушака.
У том догађају, као и у свим злочинима током рације у Јужној Бачкој 1942. године, учествовале су и јединице мађарске војске и Мађарске краљевске жандармерије. У Бачкој и Барањи је заведена окупаторска управа, уклањани су српски називи на јавним местима, протјеривани Срби и други а у школе је уведен мађарски језик као обавезан. Српски виђенији људи су убијани а њихова имовина плијењена.
