Користећи вештачку интелигенцију, научници су пронашли нову врсту антибиотика који делује против посебно опасних бактерија отпорних на постојеће лекове.
Када су тестирали антибиотик на кожи мишева који су експериментално заражени супербактеријом, он је успео да контролише раст бактерије, што је истраживачима указало на то да се метода може користити за стварање антибиотика прилагођених за борбу против других патогена отпорних на лекове.
Истраживачи су такође тестирали ново једињење на 41 соју Acinetobacter baumannii, од којих је сваки отпоран на антибиотике.
Лек је деловао на све њих, мада би требало да буде додатно спецификован и тестиран у клиничким испитивањима на људима пре него што би могао да се користи.
Штавише, једињење које је идентификовала вештачка интелигенција деловало је само на патогене микроорганизме. Чинило се да није убио многе друге врсте корисних бактерија које живе у цревима или на кожи, што га чини ретким уско циљаним агенсом.
Ако би више антибиотика могло овако циљано да делује, наглашавају истраживачи, то би пре свега спречило да бактерије постану резистентне на антибиотике.
Студија је објављена у часопису „Nature Chemical Biology“.
„Ово делује изузетно обећавајуће“, рекао је др Сезар де ла Фуенте, доцент на Медицинском факултету Универзитета у Пенсилванији који такође користи вештачку интелигенцију да пронађе нове третмане, али није био укључен у ново истраживање.
Де ла Фуенте каже да је ова врста приступа проналажењу нових лекова поље у настајању које истраживачи тестирају отприлике од 2018. године. Он драматично скраћује време потребно за класификовање хиљада потенцијалних једињења.
„Мислим да вештачка интелигенција, као што смо видели, може успешно да се примени у многим доменима, и мислим да је откривање лекова будућност њене примене“, казао је Де ла Фуенте.
Опасна болничка бактерија
За студију, истраживачи су се фокусирали на бактерију Acinetobacter baumannii, која се често сусреће у болницама и другим здравственим установама, посебно на квакама и пултовима. Пошто је у стању да узме делове ДНК из других организама са којима долази у контакт, може да убаци своје најубојитије оружје – гене који им помажу да се одупру агенсима које лекари користе за лечење.
„То је оно што ми у лабораторији називамо професионалним патогеном“, рекао је Џон Стоукс, један од истраживача и доцент биохемије и биомедицинских наука на Универзитету Мекмастер у Онтарију.
За ово истраживање, др Стоукс и његове колеге су се удружили са истраживачима са Институтима на Техничком факултету Масачусетс и Харварду. Пронашли су 480 једињења која су блокирала раст бактерија.
Они су те информације убацили у компјутер и користили их за обуку алгоритма вештачке интелигенције.
„Када смо наш модел обучили, оно што смо могли да урадимо је да том моделу почнемо да показујемо потпуно нове слике хемикалија које никада није видео, зар не? И на основу онога што је научио током тренинга, процењивао је да ли су ти молекули антибактеријски или не“, објашњава Стоукс.
Затим су добили модел са више од 6.000 молекула, што је, како наводи вештачка интелигенција била у стању да селектује за само неколико сати.
