Чињеница да је Гаврило Принцип био малолетан спасла га је од добијања смртне казне за убиство Франца Фердинанда и његове супруге Софије. Уместо тога, осуђен је на 20 година робије. Пресуда је изречена 28. октобра 1914. године када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет се кретао ка неминовном разарању.
Принцип је одведен на издржавање робије у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. У Терезин су у децембру исте године пребачени и други учесници атентата у Сарајеву – Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић, али Принцип је држан у строгој изолацији и под страшном тортуром.
Језив третман за “убицу цара”
Детаљи његовог тамновања до данас нису са сигурношћу потврђени и о њима се зна само на основу сведочења појединих затвореника, и сећања стражара.
У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас једино у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. Наводно, Принцип је остављан тако данима, а након година тортуре израњављена десна рука му се инфицирала и морала је да буде ампутирана.
Осим окова, у влажној ћелији налазиле су се само голе даске на којима је спавао. Једино друштво били су му пацови.
Затвореници у Терезину генерално су издржавали казне у страшним животним условима. Храњени су нередовно, мучени константно, а ако би се неко разболео – пре је остављан да умре, него лечен.
Сви ови “третмани” били су многоструко гори за “убицу цара”. Причало се да је Гаврило храну добијао тек сваки пети дан, а да је свакодневно мучен и то на нарочито сурове начине. Наводно, стављали су га у дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво ексера, па би га у њему котрљали док се ексери забадају у Гаврилово измучено тело.
Након година таквог страшног живота, Гаврило Принцип једноставно више није могао даље. Умро је у затвору 28. априла 1918. године. Иронично, мало пред крај Првог светског рата. Званичан узрок смрти била је туберкулоза, а забележено је и да је Принцип у тренутку смрти тежио мање од 40 килограма.
Два гроба за Принципа
Према унапред предвиђеном плану, тело Принципа требало је да заувек нестане. Сахрањен је ноћу у необележеном гробу на месном католичком гробљу, али је један од војника који су учествовали у копању раке, Чех по националности, након рата открио локацију гроба.
Посмртни остаци Гаврила Принципа и осталих учесника атентата су 7. јула 1920. пренесени у заједничку гробницу у Сарајеву да би 1939. били сахрањени у “Капели Видовданских хероја”.
На плочи уграђеној у капелу на којој се налази натпис “Видовдански хероји” са именима Видовданских хероја стоје и Његошеви стихови: “Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити”.
