Ова светиња на иришком брегу чува успомену на великог српског сликара Уроша Предића и хиландарску икону Богородице Тројеручице. На зеленим падинама Фрушке горе, окружен шумама и виноградима, достојанствено вековима стоји фрушкогорски манастир Гргетег – један од бисера српске духовне и културне баштине. Ова светиња на иришком брегу чува успомену на великог српског сликара Уроша Предића и хиландарску икону Богородице Тројеручице.
Чим у Београду из Старог града пређете реку Саву, закорачићете у сремску питомину. Путујући на север путнику се у даљини указује плавичаста силуета Фрушке горе која надвисује равницу. То некадашње острво окружено водом Панонског мора сада самује у непрегледном пространству ораница. Негде у 15. веку насељавају је Срби који су, узмичући пред најездом Турака, из поробљене дедовине понели успомене о моћној Србији у доба Немањића или Лазара.
Те успомене и предање сачували су у бројним манастирима које су подигли на фрушкогорским висовима. Некада их је било више од 30, сада је остало 17. У њима наставља да живи идеја о обнови славне средњовековне српске државе. Овом приликом водимо вас у један од њих – манастир Гргетег, задужбину деспота Вук Бранковића (Гргуровића), у народу познатог као Змај Огњени Вук. По предању он је манастир подигао 1471. године, као гробну цркву своме оцу Гргуру, хиландарском монаху, сину Ђурђа Бранковића Смедеревца. То је породична лоза са Косова од ћерке кнеза Лазара Маре и зета му Вука Бранковића.
Током векова, као и већина сремских манастира, Гргетег је више пута рушен и обнављан, чувајући дух Православља и српске традиције.
До манастира, који се налази у истоименом селу, може се стићи старим новосадским путем или ауто-путем за Нови Сад са искључењем за Сремске Карловце. Пут вас води Иришким венцом поред манастира Крушедол, у којем је сахрањен краљ Милан. Одатле, узбрдицом, стижемо до манастирског комплекса на јужним падинама Фрушке горе.
Пут у светињу води кроз лепу капију, кроз парк, поред зидане ограде манастирског имања. На крају парка налази се манастирска сувенирница. У њој, поред сувенира, може да се купи и манастирско вино, као и природна козметика од лековитог биља. Манастир је женски. Монахиње брижљиво негују духовни живот, али и одржавају економију имања. Црква је са свих страна опасана високим конацима. У двориште до цркве води пролаз у конаку са источне стране, одакле дужином цркве долазимо до улаза у храм, који је посвећен Светом Николи, са карактеристичним високим звоником.
Унутра остајемо опчињени зидним сликарством, витражима на прозорима, копијом иконе Богородице Тројеручице и иконостасом који красе иконе нашег чувеног сликара Уроша Предића из 1902. године. Необичну тишину у храму повремено наруши жагор посетилаца који су дошли да се помоле, обиђу манастир и уживају у његовој лепоти.
Некада се код манастира Гргетег налазила Калинова водица. Позната је у Аустрији и Чешкој гргетешка ракија – манастирска шљивовица – која се тамо извозила због квалитета.
При манастиру је 1859. године радила манастирска школа. Доласком Турака у 15. веку, по предању, монаси из Студенице су икону „Тројеручица” завезали за леђа магарца и пустили га да иде куда га она води. Магаре је прошло кроз целу Србију и Македонију, да би се зауставило код Свете Горе. Од тада се ова икона чува у манастиру Хиландар. Икона начињена по угледу на хиландарску пренета је са Свете Горе 2002. године да буде заштитница фрушкогорских манастира. Она повезује две светиње – Хиландар и Гргетег – на чудесан начин, као и две горе – Свету и Фрушку.
Леп излет до Фрушке горе и Гргетега завршавамо повратком преко Ирига ауто-путем Загреб–Београд. Вожња кроз сремску равницу, којим год путем кренули, траје око сат и по лагане вожње. Да не заборавим, на тезгама поред пута можете током целе године купити квалитетно домаће воће, поврће, вина, ракије, слатко и џем које су вредне руке произвеле. Сада је време грожђа, којег има у изобиљу по приступачним ценама. Нисмо одолели миришљавом и слатком „хамбургу”.
