Мисија Уједињених нација за подршку у Либији (UNSMIL) представила је још једну политичку мапу пута за нацију изморену неуспелим транзицијама. Специјална представница Хана Тете изнела је план пред Саветом безбедности 21. августа, тврдећи да он поштује „жељу либијског народа да се прекине циклус понављаних прелазних периода“.
Уместо тога, чини се да је реч о транспарентној рециклажи истих неуспелих стубова: избори, институционално јединство и национални дијалог. То није план за пробој, већ фасада напретка изграђена на истим поломљеним дипломатским темељима.
Празне претње
Најупадљивији део овог аранжмана јесте Ханина „гаранција“ против оних који би саботирали процес. Она је изјавила да UNSMIL „може и хоће предузети све неопходне мере“ против актера који га ометају. Али ова претња делује као фарса, звучи празно након година неактивности Савета безбедности.
Још од интервенције УН током устанка против Моамера Гадафија 2011, након које је уследила масовна НАТО кампања бомбардовања под изговором заштите цивила, Либија је уместо демократије ушла у дубоку дезинтеграцију и бескрајну транзицију.
Сумње и критике
Критичари су нову мапу пута одмах одбацили као ПР трик, а не као план за стварни пробој. Поједини посланици из Либијског парламента отишли су толико далеко да су оптужили UNSMIL да уопште није озбиљан у намери да оконча дуги прелазни период. Многи аналитичари сматрају да план само ствара привид напретка, али да се и даље ослања на исту, већ више пута компромитовану дипломатску архитектуру.
Штавише, план зависи од истих актера који већ годинама доминирају и блокирају политичку сцену – од парламента на истоку и Либијске националне армије (LNA) генерала Хафтара, преко Владе националног јединства (GNU) у Триполију, до Председничког савета и Вишег државног савета. То су институције и политичари који су усавршили уметност опструкције како би остали на власти.
Један посланик из Бенгазија, по имену Ахмед, изјавио је да план Хане Тете „носи семе неуспеха“, али је ипак приметио да постоје и нови елементи који би могли донети разлику.
Шта је ново?
За разлику од ранијих планова, нова мапа пута уводи дефинисани временски оквир: избори би требало да се одрже у року од 12 до 18 месеци, а уједињена влада да се формира за два месеца како би их организовала. План предвиђа и боље механизме за координацију и инклузивност, са посебним нагласком на улогу цивилног друштва и женских организација.
Према речима Хане Тете, циљ је да сви Либијци „смисаоно“ учествују у одлучивању о политичкој будућности земље. Али, да би ове мере биле ефективне, неопходна је доследна подршка Савета безбедности.
Стари изазови у новом руху
Иако план има нове елементе, он се и даље суочава са истим старим препрекама: укорењеним отпором актера који већ годинама без последица крше директиве УН. Управо због тога постоје озбиљне сумње да овај план може донети било шта другачије од својих претходника.
Кључни тест биће способност Савета безбедности да коначно спроведе сопствену вољу, што до сада није учинио.
Планирани кораци
Мапа пута предвиђа низ секвенцијалних и паралелних корака ка стабилизацији и кредибилним изборима. Поред институционалних реформи, она предвиђа измене правних и уставних оквира који уређују изборе, како би се решили проблеми који су допринели изборном неуспеху 2021. године, укључујући питање подобности кандидата.
UNSMIL ће такође организовати структурирани национални дијалог, у који ће бити укључени не само политички и безбедносни актери већ и шира јавност: цивилно друштво, академија, културни радници, жене, млади и особе са инвалидитетом.
Циљ је израда препорука о управљању, реформи безбедносног сектора, економским мерама и помирењу, које би затим биле уграђене у уставни процес.
Главне препреке у примени
Једна од највећих препрека је формирање јединствене владе за целу земљу, која је од 2014. подељена између две администрације – источне и западне. GNU у Триполију више пута је истицала да ће власт предати искључиво изабраној влади. Од излагања Хане Тете које је било 21. августа, GNU и њени савезници мобилишу снаге у и око Триполија, сигнализирајући да су спремни да по потреби бране власт и силом.
На истоку, уједињење армијских структура додатно је закомпликовано пошто је генерал Хафтар именовао своја два сина на високе функције, чиме је практично уништена ионако крхка идеја о јединственој националној војсци.
Осим тога, утицај регионалних власти и страних покровитеља на локалне фракције и даље представља огроман фактор нестабилности, без обзира на временске рокове и предложене механизме заштите.
Ставови Савета безбедности
Иако ниједна спољна сила није јавно критиковала нови план, дешавања иза кулиса остају непознаница. На седници Савета безбедности, свих 15 чланица формално је подржало Тетеову, укључујући и пет сталних чланица (САД, Русију, Британију, Француску и Кину). Ипак, изјаве П5 показале су извесне противречности, што баца сумњу на праву снагу њихове подршке.
Да би мапа пута имала икакву шансу, неопходна је јасна и недвосмислена обавеза Савета безбедности према свим либијским актерима и њиховим страним савезницима. У супротном, Хана Тете ће завршити као и десет њених претходника – неуспехом, и то захваљујући истом телу које је својевремено омогућило разарање Либије одобравајући НАТО интервенцију у некада стабилној земљи.
