Потпуним сломом Немаца, 2. фебруара 1943. године, завршена је Стаљинградска битка, кључна за исход Другог светског рата, којом су коначно покопани снови нацистичке Немачке о муњевитом рату (блицкригу).
На крају битке остаци немачких армија обуставили су отпор, а немачки командант фелдмаршал Фридрих фон Паулус потписао је безусловну капитулацију и предао се са 90.000 војника и официра. Био је то слом у опсади Стаљинграда Немаца и њихових савезника – Италијана, Румуна, Мађара, Хрвата, те припадника „Ханџар дивизије“, састављене махом од босанских муслимана…
Тај пораз означио је почетак краја Трећег рајха.
Стаљинградска битка била је највећа и најкрвавија у историји ратовања. Трајала је између августа 1942. и фебруара 1943. године, а у тешким борбама погинуло је, рањено или заробљено више од милион војника сила Осовине. У тој бици је потпуно разбијено 75 немачких дивизија.
„Пацовски рат“
Град је био толико уништен бомбардовањем да се битка свела на уличне борбе, а немачка тактика „пацовског рата“ подразумевала је скривене снајперисте који су пуцали из рушевина чим би неко прешао улицу или гранатирање канализације. Касније су ову тактику фаворизовали Руси, који су желели да учине немачку војску стално напетом.
Један немачки официр писао је о непобедивом духу Руса током Стаљинградске битке.
„Непријатељ држи под контролом поједине територије Фабрике ‘Црвени октобар’. Главно гнездо отпора је Мартеновски погон. Заузимање тог погона значило би да је Стаљинград пао. Авиони седмицама бомбардују ту фабрику… Ту није остало ништа цело…
Ипак, помакли смо се само 70 метара! У том тренутку је изнад Фабрике испаљена најпре црвена, а затим зелена ракета. То значи да Руси крећу у противнапад. Не разумем одакле Русима толико снаге. Први пут током рата преда мном је задатак који се једноставно не може решити… Сада је погон поново у руским рукама…“, писао је немачки официр.
Медаљу „За одбрану Стаљинграда“ добило је око 760.000 совјетских војника. Више од 100 их је награђено највишим звањем Херој Совјетског Савеза, које се даје за изузетну храброст и пожртвовност.
Симболи херојског отпора
Кућа Павлова, обична троспратница, постала је симбол отпора црвеноармејаца у Стаљинграду. Бранила су је само 24 човека, али Немци нису успели да је заузму током тромесечне офанзиве на град. Василиј Чујков, један од команданата совјетске војске у Стаљинграду, рекао је да су Немци изгубили више људи покушавајући да заузму Кућу Павлова него приликом заузимања Париза.
Мамајев Курган, брдо које доминира над градом, такође је симбол херојског отпора. Тамо су вођене посебно жестоке борбе, јер онај ко би контролисао ово брдо контролисао би цели град.
Совјетске трупе су браниле своје положаје на падинама тог брда током целе офанзиве.
Десетине хиљада совјетских војника погинуло је у борбама за ову коту. После се испоставило да на Мамајевом Кургану има од 500 до 1.250 гелера по метру квадратном. Заробљено је 91.000 Немаца и више хиљада војника других националности. Сви су били крајње изморени, болесни и гладни. На задовољство Совјета и запрепаштење Трећег рајха заробљена су и 22 немачка генерала.
Пораз због ког је Хитлер беснио
Хитлер је беснео због предаје фелдмаршала Фон Паулуса и поручио му да је требало да се убије.
– Могао се ослободити свих мука и уздићи у вечност и националну бесмртност, но он је радије изабрао одлазак у Москву – рекао је Хитлер, који није био свестан да је пораз пред Стаљинградом само увод у пораз на свим фронтовима.
У Стаљинградској бици учествовало је више од два милиона војника, а на крају је избројан готово исти број убијених, рањених или заробљених војника и цивила. Убијено је, рањено или заробљено 400.000 Немаца, 200.000 Румуна, 130.000 Италијана, 120.000 Мађара и других страних немачких савезника. Са друге стране погинуло је 478.000 бранилаца, а још 650.000 је рањено.
