Хрватска делегација у Лондону, где је у току друго годишње заседање Међународне алијансе за сећање на Холокауст, потврдила је да је НДХ извршила геноцид над Србима.
Ово је први пут да се то десило од осамостаљења Хрватске, наводи лист.
Све се десило 2. децембра, када су загребачки представници излагали план за унапређење Спомен-подручја Јасеновац у складу са упутствима које је Међународна алијанса дала прошле године.
Ова упутства била су резултат констатованог незадовољавајућег стања у спомен-подручју, али и у Хрватској уопште када је реч о местима страдања у Другом светском рату. У то су се делегације Међународне алијансе увериле приликом посета пре годину дана, када је Хрватска била домаћин заседања.
После излагања представника Загреба, аустријска делегација поставила је питање хрватској да ли признаје одавно доказани геноцид над Србима који је извршила у Јасеновцу и на целој територији НДХ.
Напомиње се да је бивши директор Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић поднео оставку пошто се од нега, како је рекао, тражило да за српско страдање, за разлику од јеврејског и ромског, не користи назив геноцид.
Прво признање геноцида
Шеф делегације Хрватске Сара Лустиг децидно је навела у одговору да нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима.
Онда су делегације САД, Израела и Србије тражиле да то понови, што је и учинила.
Тако је званично потврдила став Хрватске да је над српским народом који је живео на територији НДХ, ова држава извршила геноцид у време свог постојања, од 1941. до 1945. године.
Заокрет
Лист оцењује да је ово огроман заокрет у односу на све оно што се дешавало у време прошлогодишњег хрватског предсједавања Међународном алијансом за сећање на Холокауст.
Међу препорукама које су тада дате званичном Загребу, а које је овај у први мах прећутао сопственој јавности, налази се захтев да се на паноима испред јасеновачког музеја јасно види ко су биле жртве, а ко џелати, затим да је почињен геноцид, ко га је починио и да се покуша утврдити именом и презименом тачан број убијених.
Сугерисано је и да Хрватска са Каменим цветом, спомеником Богдана Богдановића у Спомен-подручју Јасеновац, конкурише за заштићено културно добро на листи УНЕСКО.
Затражена сондажа логора
Чланица британске делегације Џили Кар инсистирала је и да се изврше нове сондаже терена и евентуално утврде потенцијалне масовне гробнице или нађу други историјски артефакти.
Ни историчари нису убеђени у постојање остатака масовних гробница заливених кречом, пошто је ово подручје често плавило. Али су могући остаци живота у логору – предмета из свакодневног живота логораша, а можда и оружја и оруђа којима су мучени.
Тражено је и да се мапирају сви логори у НДХ, пишу Вечерње новости.
