Недавним истраживањем научници су утврдили да је у пећини на северу Африке, пре око 15.000 година, човек сахрањен са „необичном и специјалном“ лековитом биљком, која се и данас користи у неким традиционалним медицинама.
У питању је скромна жбунаста биљка- ефедра.
То је најранији познати доказ да су људи користили ову биљку и могао би расветлити мистерије погребних пракси и преисторијског лечења.
Откриће је остварено у Пећини голубова, локално познатој као Тафоралт, у близини града Беркан на североистоку Марока. Између 2005. и 2015, археолози су пронашли скелете неколико одраслих људи и мале деце у седећем или наслоњеном положају.
Један од скелета, мушкарца старог 19-20 година, названог Индивидуа 14, био је сахрањен са мноштвом ретких и специјалних ствари, укључујући животињске кости, камење и окер обојене предмете.
Истраживачи су недавно идентификовали стотине угљенисаних остатака седам врста биљака. Најзанимљивије откриће је представљала ефедра, позната медицинска биљка коришћена хиљадама година у традиционалним медицинама Индије и Кине.
Та биљка има бројне прокламоване здравствене користи – од којих многе нису научно потврђене – попут лечења прехлада и респираторних болести. Такође се препоручује због способности да повећа енергију и допринесе смањењу тежине.
Један од њених главних активних састојака је ефедрин, стимуланс који се често користи за спречавање ниског крвног притиска током анестезије, као и за третирање астме, нарколепсије и гојазности.
С обзиром на широк спектар могућих употреба, истраживачи нису потпуно сигурни зашто је човек сахрањен са угљенисаним остацима те биљке, иако имају неке идеје.
Ефедра је можда била „лековита храна“ која је конзумирана и због нутритивних и због терапеутских својстава, ради остварења неколико користи истовремено, попут умањивања глади и одржавања здравља.
Докази успешног опоравка после операција као што су вађење зуба и трепанација, које су изводили тамошњи иберо-мауретански становници, сугеришу да је ефедра могла бити коришћена у медицинске сврхе. Ефедра је вазоконстриктор и могла је бити примењивана ради смањења губитка крви током тих хируршких процедура и као помоћ у опоравку.
Истраживачи кажу да никад не можемо потпуно разумети намере људи који су живели пре 15.000 година. Међутим, наглашавају да је јасно да је ова необична и специјална биљка била конзумирана у погребном контексту, што казује да су људи схватали њен значај и посебна својства.
Конзумирање специјалних намирница и стављање остатака хране у веома симболичне контексте, попут погребних места, протумачено је у другим археолошким контекстима као јасан показатељ гозбе и потенционалног дељења хране са покојницима.
„Претпостављамо да су у Пећини голубова људи користили или конзумирали необичне и специјалне намирнице као део 15.000 година старе погребне праксе, и да је ефедра имала значајно место међу њима“, кажу истраживачи, преноси Ај-Еф-Ел сајенс.
