На данашњи дан, 2. новембра 1721, руски цар Петар Први Алексејевич Романов, назван Петар Велики, проглашен је царем Русије. Он је током владавине од 1682. до смрти 1725. руску државу учинио свјетском силом првог реда. Проглашен је царем као дијете, а власт је преузео 1689, уклонивши регента, полусестру Софију.
Рођен је 9. јуна 1672. године.
По доласку на престо 1682. године спровео је, према европским узорима, далекосежне реформе државе и друштва. Ратовима је обезбедио Русији јак положај на Балтику, излаз на Црно море и западну обалу Каспијског језера. Основао је Академију наука, покренуо прве новине (“Ведомости”), а 1703. године на ушћу Неве подигао је нову престоницу Санкт Петербург.
Петар Велики био је руски цар и император који је владао од 1682. године па све до своје смрти 1725. године. Модернизовао је у то вријеме прилично заосталу феудалну Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану, а у исто вријеме водио је експанзионистичку политику, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине, претворио је Русију у водећу европску силу тога времена. Петар је схватио да мора да формира велику флоту, за чију изградњу он није располагао ни инжењерима ни тесарима, као ни морнарима ни поморским официрима. Одмах је послао стотине бојара у Енглеску, Холандију и Италију на обуку у поморским вјештинама, навигацији и бродоградњи. Подстакнут дивљењем и радозналошћу према западњачком начину живота и технологијама, Петар је кренуо на пут по Европи, у пратњи бројне делегације савјетника (тзв. „Велика амбасада“).
Желио је да што боље упозна обичаје и занате Запада како би их послије примијенио у сопственој земљи. Путовао је инкогнито као Петар Михајлович, иако је на дворовима које је посјећивао његов прави идентитет био познат и добијао је третман достојан свог положаја. Радио је неко вријеме као дрводеља у бродоградилиштима у Амстердаму, а касније и у Енглеској, недалеко од Лондона. У мјесту Сардаму код Амстердама сачувана је кућа у којој је он као прост шибер живио. На кући је постављена дводјелна спомен-плоча а на једној је уклесано: Ништа великом малено није. Посјетио је главне градове Њемачке и Аустрије, разговарао је са британским краљем и упознао се са енглеским високим друштвом које је руског цара сматрало несвакидашњом појавом јер никад није раније видјело једног монарха како пуши и пије по крчмама са морнарима. Петар је ово путовање искористио да унајми стотине техничара и официра странаца који је требало да своја знања ставе у службу Руске Империје. Такође је стекао велика знања из области бродоградње и картографије. С друге стране, Петар је покушавао да добије помоћ и подршку европских владара у борби против моћног Османског царства. Међутим, Петрове наде су се изјаловиле; Француска је била традиционални савезник турског султана, а Аустрија је настојала да одржи мир на Истоку да би водила своје ратове на Западу.
Петар се потпуно разликовао од својих претходника — био је једноставан у држању и одијевању и није волио парадне церемоније. Ранији руски владари су се појављивали у јавности само за вријеме свечаности, у златотканим одорама и у црквама, Међутим, Петар се често шетао улицама пријестонице као обичан грађанин у скромном одијелу. Био је веома крупан (висок скоро два метра), и веома снажан, посједовао је невјероватну радну енергију и полет. Био је далековидни политичар, способан дипломата и одличан војсковођа. Крајње радозналог духа, своју политику спроводио је енергично и немилосрдно, имајући стално пред очима снажну и модерну Русију.
