Једна од најстаријих бања у Србији, Брестовачка, смештена и временом помало заборављена у борској котлини, упркос зубу времена чува нека од најзначајнијих историјских здања овога тла, која оронула дуго чекају обнову. Скривена у столетној шуми бреста, на обалама реке Пујице, њих данас углавном открију путници на друму између Борског језера и рударског града, од ког је Брестовачка бања само осам километара удаљена.
Најчешће сврате због ручка у ресторану или тражећи преноћиште у вилама, здањима грађеним или реконструисаним за потребе туризма у другој половини 20. века. Недавно је обновљен и ресторан РТБ Бора.
Бању за коју су, по записима, знали још Византинци и стари Римљани, почели су да користе, као „илиџу”, турски освајачи који су у њој оставили и данас сачувани амам. Турско купатило је најстарији објекат на територији општине Бор. Сматра са да га је током својих боравака у бањи користио и кнез Милош. Квадратног је облика са полулоптастим сводом – кубетом. У унутрашњости ове мале грађевине налази се округао базен пречника 2,6 метара. Дубок је метар, са кружном клупом и степеницама. Иако преуређиван у време наших династија и касније, данас је амам оронуо и чека на инвеститоре обнове.
Кнез Милош саградио конак
У једној од стена крај реке остао је запис који сведочи о боравку кнегиње Љубице Обреновић 1834. године, назван „Љубичин камен”. Она је често посећивала бању са својим синовима. Исто као и брат кнеза Милоша – Јеврем Обреновић и Милутин Петровић, брат хајдука Вељка. Ове посете и благотворност топле минералне воде допринели су да кнез Милош између 1835. и 1837. овде гради конак који представља репрезентативну грађевину српске грађанске архитектуре прве половине 19. века. Приземна зграда правоугаоног облика, са кровом покривеним ћерамидом и гредама од храстовине у луковима, и данас у своје четири собе сведочи о животу тога времена, о изгледу грађанске куће, са оријенталним покућством.
Сачувани предмети, сведоче о начину живота и одевања кнежевог доба. На сликама су приказане и његове посете бањи, подаци о значајним личностима друштвеног и културног живота Србије, униформе кнежеве гарде. Свој пуни процват, Брестовачка бања је и доживела у доба Милоша Обреновића. Он је у конак долазио ради лечења реуме. Једино на чему је инсистирао били су мир и тишина. Волео је дуго да шета између десет околних извора. Воде ове бање спадају у ред најлековитијих код нас.
Барон Хердер је, испитујући их касније, утврдио да су добре и за кожу, очи и женске болести. Поредио их је са водама аустријских и швајцарских бања. Конак је обновљен 1970. када је претворен у Музеј „Брестовачка бања у доба кнеза Милоша”.
Каменим степеницама до салона Карађорђевића
Кнез Александар Карађорђевић 1856. подиже „Кнежев дворац” преко пута Милошевог конака у турског купатила. Дворац је грађен у раскошнијем стилу од конака, под утицајем романске архитектуре, доминантне у западној Европи тога времена. Грађевина је правоугаона, са приземљем од камена, а спрат је грађен од опеке.
Здање је дебелих зидова, а у приземљу се налази простран хол из ког се каменим степеништем стиже на спрат, на ком су салон са балконима и четири собе. Живот у двору-летњиковцу је био организован по угледу на европске летњиковце краљева и церемонијале у њима. Кнез Александар је у бању долазио искључиво лети када је, у тадашњем европском тренду аристократије, ишао у лов на дивљач којом је бања била богата и потом на купање. Данас је ово здање затворено и на око у незавидном стању.
Поред грађевина које су подигли владари било је у Александрово време и пансиона намењених бесплатном боравку и лечењу сиромашних болесника. Први бањски лекар био је Стеван Мачај. Крајем 19. века овде је подигнута и гостионица са кур салоном, претворена после у „Излетник”, познат као један од најстаријих српских ресторана.
Године 1905. се у Брестовачкој бањи лечио краљ Петар I Карађорђевић. Саградио је следеће године купатило у „кружној згради”, које се и данас користи. Има два базена и шест када, а температура воде је између 32 и 40 степени Целизујса. Бањске воде, кажу нам, помажу и у лечењу опште исцрпљености организма и последица повреда, као и болести нервног система и периферних крвних судова.
Недавно завршена традиционална манифестација Дани Брестовачке бање, са народним рукотворинама и домаћим влашким палачинкама, још једном је подсетила на њену лековитост, али и лепоту и заборављене и драгоцене историјске тренутке.
