Људи с узнапредовалим карциномима често осећају као да им тело пропада. То је због кахексије, стања у којем поремећен метаболизам доводи до губитка мишића и драстичног губитка тежине. Нова студија на мишевима указује на начин како се ово стање може преокренути.
„Људи умиру не због тумора, већ због немогућности да живе“
Блокирање активности имунопротеина у мозгу који помаже регулацију телесне тежине довело је до тога да су мишеви почели поново да једу и пију, па чак и да добијају мишићну масу, наводе истраживачи у извештају објављеном 1. јуна у часопису Nature Communications.
Не постоји лек за кахексију, која се јавља код око 80 процената људи с узнапредовалим туморима. У неким случајевима, болест може постати толико озбиљна да „људи умиру не због тумора, већ због немогућности да живе“, каже неурознанственик Бо Ли из „Cold Spring Harbor“ лабораторије у Њујорку.
Претходна истраживања на људима сугерисала су да повишени нивои имунопротеина званог интерлеукин-6 могу допринети кахексији. Међутим, блокирање овог протеина у целом телу могло би изазвати озбиљне нуспојаве, попут неправилног срчаног ритма. Зато су Ли и колеге циљали протеин на извору проблема.
Код мишева с раком, истраживачи су убризгавали интерлеукин-6 директно у мозак. Протеин се акумулирао искључиво у регији можданог стабла званог ареа пострема, која је укључена у изазивање повраћања.
Ли и његов тим су затим убризгавали мишевима антитело које се везује за интерлеукин-6, спречавајући протеин да се веже на површину нервних ћелија у области постреме. Такође су користили алат за генетско уређивање CRISPR да искључе места везивања на нервним ћелијама. Чинило се да је то преокренуло кахексију код мишева, наводи тим.
„Није потпуно јасно може ли се рећи: ‘Блокирам интерлеукин-6 и тиме лечим кахексију код људи’,“ каже коаутор Тобиас Jaновиц, научник за рак такође из „Cold Spring Harbor“ лабораторије. Поремећај може бити сложенији код људи него код мишева, додаје.
Ипак, Ли каже: „Наша студија отвара могућност да заправо можемо нешто учинити“ за људе с кахексијом. Ако тим може развити третман погодан за људе, „мислим да можемо стварно помоћи тим пацијентима и променити идеју да је ова болест неизлечива.“
