У сенци Хомољских планина, легенда о златној пећини и њеном скривеном благу и даље живи. Међутим, истинско благо овог краја не треба тражити у дубинама земље, већ на самој њеној површини. Крупајско врело, бисер природе, доступан је свима који желе да уживају у његовој лепоти.
Хомољске планине су планински венац у источној Србији, познат по својој дивљој лепоти и богатој историји. Ове планине су део Карпатско-балканске групе планина и простире се у правцу запад-исток између Звишке и Жагубичке котлине. Највиши врх Хомољских планина је Црни врх са 1043 метара, док други значајни врхови укључују Оман, Купинову главу и Здравца. Геолошки су изграђене претежно од шкриљаца и кречњака, а карактерише их разноврсни геолошки састав са пермским пешчарима, гранитима и гнајсевима. Планине су познате по густим шумама и бројним речним изворима који се спуштају са њихових падина, стварајући живописне пејзаже и богату флору и фауну.
Поред природних лепота, Хомољске планине су дом и бројним културним и историјским знаменитостима. На њиховим обронцима налазе се остаци манастира из средњег века, као што су манастири Горњак, Витовница и Брадача, који сведоче о богатој духовној историји овог краја. Такође, Хомоље је познато по традиционалним занатима и народним обичајима који се и данас негују у многим селима у региону.
За авантуристе и љубитеље природе, Хомољске планине нуде бројне могућности за планинарење, пешачење и истраживање. Маркиране стазе воде до врхова као што су Штубеј и Велики и Мали Вукан, који су познати као одлични видиковци. Планинарске стазе су добро обележене и пружају изазов како за искусне тако и за почетнике у планинарењу.
Хомољске планине такође нуде и богатство река и потока, који су идеални за риболов и рафтинг. Река Млава са својом прелепом клисуром је популарна дестинација за љубитеље водених спортова. Осим тога, регион је познат по производњи традиционалног хомољског сира, који се прави од млека оваца које пасу на пашњацима планине.
Укупно, Хомољске планине представљају савршену комбинацију природних лепота, културног наслеђа и активног одмора, чинећи их једним од скривених драгуља Србије. Било да сте у потрази за миром и тишином у природи или за узбудљивим авантурама, Хомољске планине нуде нешто за свакога.
Некада су путови водили ка далеким земљама, у потрази за новим искуствима и природним лепотама. Данас, пут води ка Хомољском крају, где се налази магични Крупајски извор, ушушкан подножју планине Бељанице. Овај крај крије два крашка извора – извор Млаве код Жагубице и Крупајско врело, смештено између села Милановац и Крупаја.
Крупајско врело је један од најлепших природних феномена у Србији, смештен у источном делу земље, у подножју планине Бељанице. Ово крашко врело је познато по својој изузетној чистој и хладној води, са температуром која се креће од 9 до 11 степени Целзијуса. Вода извире из дубина кречњачког масива, стварајући живописни водопад који се прелива преко природне бране, формирајући издужено језерце. Околина врела је богата флором и фауном, што га чини идеалним местом за љубитеље природе и истраживаче.
Спелеоронилачка истраживања су открила да врело има преко 70 метара дубок инверзни крак пећинског сифона, што указује на сложену подземну структуру. Осим тога, у близини врела налази се и топла вода температуре око 26 степени Целзијуса, која извире из природног термалног извора и каптирана је до чесме у близини старог млина. Овај термални извор, заједно са крашким врелом, представља уникатан хидролошки систем.
Крупајско врело је заштићено као споменик природе од националног значаја, што говори о његовој вредности и значају за очување природног богатства Србије. Посетиоци могу уживати у шетњама дуж обала и одмарати се на шумовитим падинама које окружују врело, што га чини популарном дестинацијом за излете и рекреацију.
Окружено шумом и планином Бељаницом, Крупајско врело представља егзотичан призор са променљивим нијансама зелене и плаве. Језеро дугачко 40 метара и широко 17 метара, крије у себи богатство које није видљиво на први поглед. На дубини од 123 метра, рониоци су открили лавиринт подземних рукаваца, што Крупајско врело чини фасцинантним како са спољашње, тако и са унутрашње стране.
Пут до Крупајског врела води кроз историју, поред манастира Манасија, најзначајније зграде Моравске школе. Манастир окружују зидине са 11 кула, а у њему се налазе мошти деспота Стефана Лазаревића.
Можда Хомољске планине заиста крију своје благо, али када се на њиховим ободима нађете пред Крупајским врелом, сложићете се да је прича о овом крају заиста магична. Зато, истражите Србију и испричајте своју магичну причу. Заиста, благо је свуда око нас, само треба отворити очи и видети га.
